Naučnici su sada izračunali koliko bacila se tačno nalazi na zdravom čoveku, grubo procenjujući da ih verovatno ima više od 10.000 vrsta, a mnogi od njih čuvaju naše zdravlje.
Rezultati pokazuju da skoro svako nosi niske nivoe nekih štetnih tipova bakterija za koje se zna da uzrokuju infekcije. Ali kada je osoba zdrava te klice jednostavno koegzistiraju sa benignim ili korisnim mikrobima.
Međutim zašto klice nekome štete, a nekome ne? Šta se menja u organizmu osobe što je stavlja pod rizik od dobijanja nekih bolesti poput lošeg varenja ili psorijaze?
Nalazi ove studije su već preoblikovali mišljenje naučnika o tome kako ljudi ostaju zdravi ili ne.
"Ovo je potpuno nov način posmatranja ljudske biologije i bolesti," rekao je dr Filip Tar sa Vašington univerziteta.
"Ove bakterije nisu putnici," napominje on. One su metabolički aktivne. I zato sada kao zajednica moramo računati sa njima baš kao što računamo na ekosistem- šume ili vode."
I baš kao ekosistem životne sredine, naša "virusna šminka" zavisi od našeg dela tela: na primer smatrajte pazuh kišnom šumom.
Naučnici već dugo znaju da ljudsko telo koegzistira sa milionima klica, ali nisu znali koji mikrobi žive na zdravim ljudima i šta oni zapravo rade. Više od 200 naučnika je sarađivalo tokom pet godina kako bi mogli da odgovore na ta pitanja.
Naučnici su sada izračunali koliko bacila se tačno nalazi na zdravom čoveku, grubo procenjujući da ih verovatno ima više od 10.000 vrsta, a mnogi od njih čuvaju naše zdravlje. 
PODELI
