Misteriozan, intrigantan i neistražen... Izdvojili smo najinteresantnije poznate činjenice o svemiru!
1. Sunce je središnja zvezda našeg sunčevog sistema sa prečnikom od 1.392.000 km. Svake sekunde jezgra Sunca oslobodi količinu energije koja je jednaka 100 milijardi nuklearnih bombi!
2.Prvi objekat u svemiru, napravljen ljudskom rukom, bio je ruski satelit Sputnjik (1957).
3.Iako je Merkur najbliža planeta Suncu, njegove temperature mogu dosegnuti čak -280 stepeni celzijusa – jer Merkur nema atmosferski pritisak potreban za zadržavanje toplote. Venera (s površinskom temperaturom od preko 450 stepeni Celzija), s druge strane, ima gustu atmosferu i znatno je toplija od Merkura, uprkos tome što je dalja od Sunca.
4.Godine 2011, astronomi su otkrili planetu koja se sastoji od ugljenika. Zbog velike gustoće, naučnici veruju da značajan deo ove planete čine dijamanti. Ova ‘skupocijena’ planeta je oko 5 puta veća od Zemlje.
5.Saturn nije jedina planeta sa ‘prstenovima’. Planete poput Jupitera, Urana i Neptuna takođe imaju prstene, samo mnogo manje očite.
6.Na Mesecu su jasno vidljivi otisci stopala koje su iza sebe ostavili astronauti – i oni će tu ostati zauvek, s obzirom da na Mesecu nema vetra koji bi ih oduvao.
7.Godine 2006, astronomi su promenili definiciju planete. Zbog ove promene Pluton više nije planeta (kako smo učili u školi).
8.Zbog slabije gravitacije, osoba koja teži 100kg na Zemlji bila bi teška samo 38kg na Marsu.
9.Neki od najbržih meteora mogu putovati kroz solarni sistem pri brzini od oko 42 km u sekundi.
10. Kada gledate u zvezdano nebo, vi zapravo gledate u daleku prošlost. Zašto? Zato što svetlo koje trenutno vidite (i koje vam formira sliku) putuje iz udaljenih zvezda i galaksija. Svetlu treba stotine, hiljade, a ponekad i milioni godina da dopre do nas. Dakle, kada pogledate u nebo, vi ne vidite svemir kakav izgleda danas, već kakav je bio u prošlosti. Na primer, galaksiju Andromeda (prvi komšija galaksiji Mlečni put) vidimo je kakva je bila prije 2.5 miliona godina.
11. Zemlja je jedina planeta koja nije dobila ime po jednom od mitoloških bogova.
12. Pun mesec je devet puta svetliji od pola meseca.
13. Venera je jedina planeta koja se rotira u smeru kazaljke na satu.
14. Sve planete u našem Sunčevom sistemu mogu stati unutar Jupitera (čiji prečnik iznosi 142.984 km).
15. Mlečni put je spiralna galaksija u kojoj je Zemlja jedna od planeta i u kojoj se nalazi između 200 i 400 milijardi zvezda.
16. Najmanje galaksije su patuljci sa oko 100.000 zvezda, dok najveće galaksije imaju oko 3.000 milijardi zvezda.
17. Saturn ima manju gustoću od vode. Ako bi ga (nekako) mogli ubaciti u bazen pun vode, on bi plutao na površini.
18. Ljudska bića su doslovno napravljena od zvezdanih stvari. Gotovo svi hemijski elementi koji se nalaze u našem telu dolaze iz zvezda. Kalcijum, ugljenik, kiseonik i oko 60 drugih osnovnih elemenata čine ljudsko biće.
19. Kada se uporedi sa ostalim zvezdama, naše Sunce je relativno malo i klasificirano je kao G2 patuljak. Ipak, ova zvezda i nije toliko mala, s obzirom da bi unutar Sunca moglo stati milion naših planeta.
20. Naša planeta je stara oko 4,54 milijardi godina (+ / – 0,02 milijarde godina)
21. Na Veneri, jedan dan je duži od jedne godine.
22. Sve zvezde, galaksije i crne rupe u svemiru sadržavaju samo oko 5% mase svemira. Preostalih 95% se sastoji od nečega što nazivamo “tamnom materijom”, materijom za koju još uvek nismo sigurni šta je ona zapravo.
23. Da li ste se ikada zapitali zašto Mesec izgleda veći na horizontu? Pa, ispada da to nije zato što vam je bliži. To je samo iluzija, optička varka poznata kao Ponzo Iluzija.
24. Kada se dva metalna objekta dotaknu u Svemiru, oni se vežu jedan za drugog. Dok zavarivanje (vezanje metala) obično zahteva toplinu, u ovom slučaju vakum je taj koji veže elemente. Metali, koje pošaljemo sa Zemlje u Svemir, imaju sloj oksidiranog materijala na površini koji sprečava ovo ‘hladno vezivanje’.
25. Dok svetlu treba samo osam minuta i 19 sekundi da dođe od površine Sunca do nas, jednom fotonu treba oko 10.000-170.000 godina da dođe iz jezgre Sunca na njegovu površinu.
26. U kasnim 1950-im, Sjedinjene Američke Države su odlučile da je dobra ideja da pošalju nuklearnu bombu na mesec (Projekat A119). U to vrijeme ‘svemirska trka’ je bila jako popularna tema, a oni su smatrali da bi im ovakav potez mogao doneti prednost. Srećom, plan nikada nije izvršen.
27. Oko Zemlje kruži više od 8.000 predmeta. Većina njih se klasifikuje kao “svemirski otpad” ili krhotine preostale od letelica i misija iz prošlosti.
28. Naučnici su ustanovili da se svake godine Mesec udalji od Zemlje za 3.8 cm. Posledica: Zemljina rotacija se uspori za oko 0,002 sekundi svaki dan. Što znači da će za stotinu godina dan biti duži za 2 milisekunde.
29. Procenjuje se da u svemiru ima oko 10.000.000.000 triliona zvezda. Odnosno, 10.000.000.000.000.000.000.000 zvezda, verovatno više od svih zrna peska na svim plažama na Zemlji.
30. Uprkos popularnom verovanju, Veliki Medved nije sazvežđe.
IZVOR |
PODELI
