Jaka zavisnost, trovanje, pojava hroničnih i malignih oboljenja i mogućnost prevremene smrti posledice su udisanja duvanskog dima
Pasionirani ste pušač i ne možete da zamislite početak dana bez cigarete, koju polagano konzumirate svakog jutra uz kafu, i to pre nego što doručkujete ili uradite bilo šta drugo. Imate osećaj da nećete funkcionisati kako treba ukoliko ne izdvojite tih nekoliko minuta za svoj ritual.
Pored toga, najčešće vam se dešava da do kraja dana popušite celu paklu cigareta, pa čak započnete i sledeću, pogotovo ako zasednete s prijateljima koji su isto tako pušači. Međutim, možda bi trebalo da razmislite dvaput pre nego što nastavite da živite na taj način i pokušate da se odreknete poroka koji predstavlja jednog od najvećih neprijatelja vašeg zdravlja.
Dr sc. med. Zorica Plavšić, pulmolog, rekla je da zbog oboljenja nastalih upotrebom duvana svake godine u svetu umire više ljudi nego od tuberkuloze, side i malarije zajedno. Tako je u 20. veku zbog pušenja umrlo 100 miliona osoba, a ukoliko se broj pušača ne smanji, u 21. veku umreće jedna milijarda ljudi.
- Duvanski dim deluje na sve organe i sisteme, na svaku ćeliju organizma do koje njegovi sastojci dolaze putem krvi. Onog trenutka kada pušač udahne dim ili nepušač iz vazduha u prostoriji u kojoj se puši, neki sastojci duvanskog dima dospevaju do plućnih alveola, prelaze u krv i putem nje dolaze do svake ćelije organizma.
Sastojci duvanskog dima nisu neaktivne supstance, naprotiv, vrlo su aktivne, toksične i kancerogene, zbog čega remete rad ćelija. Najgore je što od započinjanja do pojave prvih simptoma oštećenja zdravlja prođe nekoliko godina ili čak decenija, pa mnogi misle da duvan i nije tako štetan kao što lekari govore - objasnila je dr Plavšić i naglasila da duvan deluje razorno na sve koji su mu izloženi, skraćuje životni vek pušača, starost čini teškom i bolnom, a kod skoro polovine onih koji ga koriste dovodi do prevremene smrti.
Prema njenim rečima, nikotin se smatra odgovornim za psihoaktivna dejstva, izaziva jaku zavisnost, koja se stvara preko nikotinskih receptora u mozgu, a ispoljava na psihološkom i na fizičkom, odnosno fiziološkom nivou.
- Postoji mišljenje da je jačina zavisnosti genetski determinisana. U izveštaju Engleskog kraljevskog koledža iz 2007. istaknuto je da je nikotin supstanca koja izaziva jaku zavisnost isto kao što je stvaraju heroin ili kokain. Nikotin u duvanskim proizvodima je jaka droga, pa je prestanak pušenja jedna od najvažnijih odluka u životu pojedinca. Danas, spontano, cigarete može da ostavi 0,1 do 0,2 odsto pušača, dok 70 odsto njih to pokušava da učini.
Međutim, to nije uvek lako postići bez adekvatne stručne pomoći i profesionalnog pristupa, a sve većem broju pušača potrebna je i medikamentozna terapija u procesu odvikavanja - istakla je sagovornica i naglasila da su najefikasniji preparati oni koji se baziraju na prirodnim ekstraktima kao što je citizin, ekstrakt iz biljke zlatna kiša (Cytisus laburnum), dok je elektronska cigareta najveća prevara za pušače.
Loš uticaj pušenja
* pušenje može izazvati trovanje nikotinom
* simptomi su razdražljivost, glavobolja, anksioznost
* nastaje povišen krvni pritisak, ubrzani rad srca, palpitacije
* pojačava se sekrecija suza
* pojava mučnine, bledila, znojenja, tremora i nesvestice
* duvan je faktor rizika za nastanak mnogih hroničnih oboljenja i malignih bolesti
* prevremena smrt nastupa usled paralize mišića u disajnim putevima
Niz štetnih supstanci
* svaka cigareta sagorevanjem stvori oko 500 mg dima, čijih 15 odsto sadrži mnoge štetne i otrovne hemijske materije
* u duvanskom dimu koji se udiše ima dva puta manje kiseonika, dvesta puta više ugljen-dioksida (CO2) i oko 30.000 puta više ugljen-monoksida (CO)
* u gasnoj fazi cigarete, pored ugljen-monoksida, nalaze se azotni oksidi, amonijak, nitrozamini, cijanid, formaldehid, akrolein i dr.
* nikotin je alkaloid koji se u komercijalnim duvanskim proizvodima nalazi u koncentraciji 1-3 odsto
* prilikom pušenja u organizam pušača dospe oko 10 odsto, odnosno 0,5 - 2,0 mg nikotina
Srbija u vrhu po broju pušača
Pulmolog dr Zorica Plavšić kaže da se naša zemlja nalazi u samom vrhu po broju pušača, ali da su akcije za prevenciju pušenja koje se sprovode duže od 15 godina ipak urodile plodom.
- Standardizovana stopa zastupljenosti odraslih pušača u odnosu na godine i pol u Srbiji u 2009. iznosila je 32 na 100.000 stanovnika. Tako je naša zemlja na 15. mestu kada je reč o zastupljenosti pušenja u Evropi. Prema podacima istraživanja zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2006, koje je sprovedeno po sličnoj metodologiji kao i 2000. godine, uočeno je da svakodnevno ili povremeno puši 33,6 odsto odraslih stanovnika, odnosno 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena.
Poređenjem rezultata iz ova dva istraživanja možemo zaključiti da se učestalost pušenja pri drugom istraživanju smanjila za 6,9 odsto, i to 9,8 odsto kod muškaraca i 3,8 odsto kod žena - istakla je doktorka.
IZVOR |
PODELI
