Дубл скул с Иваном Филиповић пун погодак

Наша најуспешнија веслачица свих времена Ива Обрадовић и прва која је успела да се домогне Олимпијских игара, прича о својим веслачким почецима и плановима за будућност...

Ивана Филиповић и Ива Обрадовић

Наше веслање дуго је чекало на неког ко би и у женској сениорској конкуренцији био прави такмац на светској сцени. После деценија ишчекивања 6. маја 1984. у Новом Саду рођена је прва истинска звезда женског српског веслања. Седамнаест година касније Ива Обрадовић је први пут села у чамац и од тада до данас траје њена прелепа веслачка прича.

Иако је кћерка нашег познатог веслача Драгана Обрадовића, који је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века с великим успехом бранио боје Југославије, Ива каже да отац није имао пресудан утицај да и она узме весло у руке.

– До 17 године сам се бавила фолклором и до тада се нисам опробала ни у једном спорту. Тада се нешто преломило у мени. Села сам у чамац и схватила да је веслање прави спорт за мене. Додуше, о овом спорту сам све најлепше годинама слушала од оца. За разлику од већине деце којој су у детињству читане бајке ја сам од оца слушала разне догодовштине са његових разних путовања и наступа на великим такмичењима. Без обзира на то он никада није иницирао да кренем његовим стопама. Релативно касно сам одлучила да се окушам у веслању, а чим сам завеслала први пут овај спорт ме је придобио – присећа се својих првих веслачких корака Ива Обрадовић.

Да ивер не пада далеко од кладе видело се већ 2004. када је Ива, после само три године тренирања, дошла до своје прве медаље. У Познању освојила је бронзу у скифу на Светској регати за веслаче до 23 године, а само годину касније у истој дисциплини постала је светска првакиња на планетраном шампионату за сениоре до 23 године у Амстердаму.

Ова златна медаља је, како каже, уз европско сребро у дубл скулу с Иваном Филиповић на Европском првенству за сениоре у Пловдиву прошле године и пласман у финале скифа на Светском првенству на Новом Зеланду 2010, најдраже достигнуће у досадашњој каријери. Наравно, ни шта не може да пореди са учешћем на Олимпијским играма у Пекингу 2008, када је ушла у историју нашег веслања као прва веслачица којој је пошло за руком да се домогне највеће спортске светске смотре.

– Такмичити се на Олимпијским играма је за мене била велика част. Иако сам у Пекингу освојила тек 11. место у скифу, сама чињеница да сам била део овог догађаја је била за мене велики подстрек да наставим даље. Ове године сам све подредила веслању и надам се да ћу завеслати и на Играма у Лондону 2012. Одлучила сам и да паузирам годину дана на колеџу Беркли где ми је остало још неколико испита до дипломе из антропологије, не би ли се што боље спремила, прво за олимпијске квалификације у Швајцарској у мају, а потом и, чврсто верујем, за наступ у Лондону.

Ива је прошлу такмичарску сезону почела наступом у скифу на Светском купу у Лицерну који је завршила на 11. месту. Тај, како истиче, неуспех је на неки начин убрзао одлуку да завесла с Иваном Филиповић у дубл скулу, о чему се размишљало већ неко време.

– Због школских обавеза у Америци, и на регатама у Русији и Америци касно сам се прикључила припремама репрезентације, тако да никако нисам успевала да подигнем форму на ниво из 2010, која је била моја најуспешнија година. На Светском купу у Луцерну сам у скифу била 11. и тај пласман сам доживела као одређени неуспех. Ипак, то се показало као добра ствар јер је на неки начин додатно допринела одлуци стручног штаба да Светско првенство на Бледу наступим у дубл скулу са Иваном Филиповић. То је комбинација о којој смо већ неко време размишљали. Ивана о ја смо и у Америци неколико пута тренирале у двојцу и дубл скулу не би ли виделе како то све функционише. Већ тада смо увиделе да бисмо могле да будемо добра комбинација с обзиром на сличан завеслај и брзину. Дефинитивна одлука да заједно завесламо донета је на припремама за Блед, а на самом такмичењу смо и доказале да смо с правом веровале у себе. Одвеслале смо одличну трку у квалификацијама и директно се пласирале у полуфинале. Ипак, у наредне две трке нисмо биле на нивоу с прве и остале смо две места испод црте за „визу” за Лондон. Дефинитивно, недостајало нам је искуства и јаких такмичења да бисмо можда већ на Бледу испуниле олимпијску норму. Такође, након анализе схватиле смо шта нам недостаје и на томе смо радиле у припремама за Европско првенство у Пловдиву. Ту је стигла награда у виду сребрне медаље. Биле смо на висини задатка. У финалу смо иза себе оставиле Чехиње, које су веслале финале на Бледу. Боље од нас су биле само Украјинке, четврте с Бледа, и то за свега две секунде. Управо у Пловдиву смо и дефинитивно схватиле да смо победничка комбинација и то нам је улило додатно самопоуздање али и показало шта нам је чинити у наредном периоду. У финалу Пловдива за злато нам је недостајала брзина у првих 500 метара и то је оно на чему ћемо радити у припремама за наступајућу сезону.

Припреме су у пуном јеку, а Ива истиче да све иде у добром смеру.

– Тренутно весламо у скифовима и заиста и Ивана и ја показујемо велики напредак. Видећемо како ће све изгледати када седнемо у дубл скул али не треба сумњати да ћемо бити максимално спремне за све изазове који нас очекују. Мислим да уколико наставимо овим ритмом и уколико нас заобиђу неке непредвиђене ствари бићемо врло близу једног од прва два места на Олимпијској регати у Швајцарској која доносе „визу” за Лондон. Како сада ствари стоје највећи конкуренти по мом мишљењу биће нам Американке и Италијанке, које су на Бледу наступиле у четверцима, а које су имале одличне резултате у дубл скулу 2010. Наравно, тек у Швајцарској ћемо видети ко је дошао с којим снагама, јер није искључено да ће се појавити нека нова посада која ће изненадити све. У сваком случају све што радимо сада подређено је Играма у Лондону, а тренутно и не размишљам о томе да можемо да их пропустимо – самоуверена је Ива.

Иви је остала још година да би стекла факултетску диплому у Америци где студира на Берклију. Нема ни најмању дилему шта након дипломирања.

– Тренутно сам попуно фокусирана на веслање и Игре у Лондону. Наравно, негде ми у глави стоји и та последња година на Берклију. Када дипломирам готово сигурно ћу се вратити у Србију и потпуно ћу се посветити веслању, а о бављену антропологијом коју студирам о том – потом – каже на крају Ива Обрадовић, најбоља спортисткиња Новог Сада у 2011. и најбољи спортиста Војводине за прошлу годину заједно са Иваном Филиповић.

Magazin