Magazin

KNJIGA PRIRODE
Priča o Durmitoru počinje na Žabljaku, najvišem gradskom naselju na Balkanu, koji sa 1456 metara nadmorske visine, predstavlja ujedno i polaznu tačku za obilazak Durmitora.
Zbog izuzetne prirodne vrednosti, Durmitor je sa rekom Tarom, proglašen 1952. godine za nacionalni park. Ubrzo zatim, pravi biser Dinarida i Balkanskog poluostrva dobio je i dvostruko međunarodno priznanje: 1977. godine reka Tara je upisana u ekološki rezervat biosfere sveta, a 1980. godine, nacionalni park je proglašen za svetsko prirodno dobro i stavljen pod zaštitom "UNESCA".
Na površini od 39000 hektara, koliko se nalazi pod zaštitom nacionalnog parka, nalazi se neverovatna raznolikost prirode. Upoznavajući Durmitor stičete utisak da se na tako malom prostoru nalaze sve prirodne lepote sveta. Upravo zbog toga Durmitor predstavlja neprocenjivu otvorenu knjigu prirode iz koje možete čitati istoriju stvaranja zemljine kore i sveta.

SVET SUROVOSTI I LEPOTE
Ceo masiv Durmitora, sa svojih 48 vrhova preko 2000 metara, posmatrajući sa Žabljaka, pruža se kao na dlanu i čini vam se na dohvat ruke. Međutim, mnogi njegovi delovi ostaju dostupni samo istinskim zaljubljenicima u prirodu, koji su spremni da ulože značajne napore kako bi upoznali ćudi i lepotu ove moćne planine.
Najlepši ukras Durmitora je niska od 18 ledničkih jezera koja su nastala otapanjem lednika i koja su rasuta po celoj planini. Zbog kristalno bistre vode narod ih je nazvao "Gorskim očima". Najpoznatije među njima i najdostupnije je Crno jezero, udaljeno svega 4 kilometara od Žabljaka. Njega čine Malo i Veliko jezero čija dubina dostiže do 49 metara, i predstavljaju nezaobilazni detalj svakog udžbenika iz geografije. Smešteno u gustoj četinarskoj šumi, Crno jezero, sa vrhom Međed koji se izdiže iznad njega, predstavlja samo vrata u svet u kome vlada harmonija surovosti i lepote. Ako prekoračite prag tih vrata otvoriće vam se remek-delo prirode, koje će vas već na prvi pogled opčiniti: nestvarna jezera, pećine sa stalaktitima i stalagmitima od leda, kanjoni sa dubinom od preko 1000 metara, moćni vrhovi koji svojom visinom paraju nebo, raznolika flora i fauna... Ukoliko se usudite i napravite taj korak, rizikujete da vas Soha nebeska zauvek osvoji i opčini kao vila gorska.
Upravo taj svet kontrasta pruža vam priliku da zadovoljite svoje potrebe bez obzira da li ste rekreativac, izletnik, ljubitelj prirode ili zavisnik o adrenalinu.
Nedaleko od Crnog jezera nalaze se Zminje, Jablan i Barno jezero, koja možete obići bez većih napora. Ako pak odlučite da se otisnete u masiv za sticanje kondicije odlični su vrhovi Savin kuk, Planinica, i Crvena greda, koji ujedno predstavljaju i izvanredne vidikovce, sa kojih ćete dobiti uvid u ogromni Durmitorski masiv. Letnje vrućine možete da razbijete kupanjem u jezerima ali i skijanjem na Debelom nametu, predelu večitog snega. Ukoliko vam ni to ne pomogne da se rashladite pravi izbor je odlazak do Ledene pećine, gde će vam stalaktiti i stalagmiti od leda sigurno "spustiti temperaturu". Na raspolaganju su vam i brojni vidikovci na kanjon Tare, sa kojih ćete i sa dubine veće od 1000 metara čuti huk "Suze Evrope". Do samih vidikovaca možete doći i biciklom i na kratko odmoriti stopala i pripremiti ih za novu avanturu.

SOHA NEBESKA
Kada adrenalin proključa vašim venama vreme je da se otisnete u samo srce planine gde će vas čekati Škrčka jezera, vodopad Skakala, kanjon Sušice i Soha nebeska, najviši deo Durmitora. Njega čine vrhovi Đevojka, Bezimeni vrh i Bobotob kuk, koji je sa 2523 metara ujedno i najviši vrh planine. Smešteni u samom srcu masiva ovi vrhovi su velikim delom godine u oblacima po čemu meštani Durmitor zovu "Planina koja drži nebo". I vrhovi poput Bandijerne, Šarenih pasova i Prutaša pružaju jedinstven pogled na masiv pa ih nikako ne treba zaobići.
Predah u planinarenju možete da iskoristite za branje lekovitog bilja i šumskih plodova kojih ima u izobilju i koji će vam predstavljati uvertiru za odličnu nacionalnu kuhinju po kojoj je celo područje nadaleko poznato. Ukoliko vam se ukaže prilika nikako ne propustite da probate domaće specijalitete cicvaru, skorup i kačamak, pogotovu ako se nađete kod meštana u katunima.

PET VELIČANSTVENIH
Poseban pečat Durmitoru daju kanjoni koji su se duboko usekli u njegove stene. Pored već pomenutih kanjona Tare i Sušice, tu su i kanjoni Drage, Pive i Komarnice. Kanjon Komarnice poznatiji je kao Nevidio i predstavlja poslednji osvojen kanjon u Evropi, koji svoju lepotu otkriva samo najsmelijima, koji su spremni da krenu u zagrljaj sa hladnom rekom, koju tek poneki stepen deli od stanja večitog leda. Svaki od pomenutih kanjona predstavlja priču za sebe i krije svoju lepotu, pa ćemo o njima nekom drugom prilikom.
Ako posle svega napisanog odlučite da se upustite u letnju avanturu zvanu Durmitor evo i par saveta: u planinu nikad ne idite sami i uvek nekom javite vaše planove i kretanje; nabavite adekvatnu obuću - planinarske cipele ili poznatije gojzerice i bez njih ni ne pomišljajte da krećete na najviše vrhove, sa sobom uvek nosite dovoljno vode pogotovu u letnjim mesecima, kartu terena i vodič o Durmitoru, koji je napisao legendarni Branislav Cerović. Iako su sve planinarske staze po Durmitoru odlično obeležene ne preporučuje se odlazak u masiv bez njih.
Kroz reči i fotografiju teško je dočarati lepotu "planine koja drži nebo", ona se mora doživeti. Zato uzmite opremu, ranac na leđa i prepustite se moćnoj planini da vas vodi i budite sigurni da nećete pogrešiti, jer kako kažu, posle Durmitora nijedna planina nije ista,
Jer Durmitor je samo jedan.