Magazin
Naučnici su ustanovili da je zevanje mnogo složenija pojava nego što se do sada verovalo. Ono može da se javi iz različitih razloga i ima različite funkcije.
Reč je o sredstvu koje nam u stresnim periodima omogućava da održimo mozak u budnom stanju. Kod mnogih životinjskih vrsta zarazno zevanje je način da zaštite porodicu i prijatelje tako što će svi u grupi ostati pripravni. Pojavu, koja obično traje oko šest sekundi i često se javlja u serijama, izazivaju hemijske promene u mozgu.
Dugo se verovalo da je zevanje način da se kompenzuje nedostatak kiseonika u organizmu, a naša sklonost da zevamo kada vidimo druge da to rade pogrešno je tumačena kao izraz empatije. Da bi pronikli u srž zevanja naučnici su obavili niz eksperimenata sa grupama ljudi i životinja. Njihova osnovna hipoteza je da je značajna uloga zevanja u tome da održi mozak hladnim, kako bi optimalno funkcionisao.
Mozak je izuzetno osetljiv na pregrevanje, a Endru Galup, asistent na Katedri za psihologiju Državnog univerziteta Njujorka u Oneonta, tvrdi da pamćenje slabi kada optimalna temperatura mozga od 37 stepeni Celzijusa poraste za manje od jedan stepen. Eksperimenti sa pacovima pokazali su da udisanje hladnog vazduha snižava temperaturu mozga tako što hladi krv koja odlazi do mozga. Stres i anksioznost izazivaju pregrevanje mozga, a zevanje ga hladi i obezbeđuje njegovu maksimalnu efikasnost, kaže dr Galup. Time se može objasniti zašto često zevaju ljudi od kojih to ne bismo očekivali, poput padobranaca koji se spremaju da iskoče iz aviona, ili ljudi koji treba da održe govor. U okviru istraživanja iz 2012, čiji su rezultati objavljeni u listu “Journal of Comparative Psychologie”, dr Galup i njegove kolege posmatrali su ovu pojavu kod četiri grupe papagaja vrste mali aleksandar. Kada su se pojedini papagaji iz jedne grupe uznemirili zbog glasnog zvuka, svi su počeli da zevaju, što u drugoj grupi nije bio slučaj. Naučnici veruju da je to dokaz da zarazno zevanje ima funkciju da održi grupu u pripravnom stanju.
Naučnici su identifikovali i neke od hemijskih promena u mozgu koje podstiču zevanje. Receptori koji učestvuju u prenošenju poruka do mozga funkcionišu pomoću hemijske supstance dopamina. Nivo dopamina je najviši rano ujutro, pa je sasvim logično što ljudi zevaju kada se probude, objašnjava Galup. Pojedini receptori odgovorni za zevanje reaguju na opioide, što objašnjava zašto zavisnici od heroina tokom odvikavanja mnogo zevaju. Istraživanja pokazuju da više zevamo kada smo umorni, ali nije jasno zašto. Dr Galup smatra da je razlog u temperaturi mozga koja je najviša tokom noći, a neki naučnici veruju da zevanje prati promenu stanja, na primer, prelazak iz spavanja u budno stanje.
IZVOR |
|
|
|