Reditelj Darko Bajić (56) koji je prošle godine postavljen na mesto predsednika Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, pokušava da zavede red u srpskoj kinematografiji. Kako kaže, bori se svim snagama da nas približi svetskoj kinematografiji, da podigne standarde snimanja, dovede veći broj stranih producenata, ali i da Srbija konačno počne da zarađuje na filmskoj industriji koja je davno propala.
- Pokušavam da uvedem srpsku kinematografiju u sistem, ali ne može sve da se promeni za dan- dva kako mnogi misle. Siguran sam da smo mi, koji smo stekli iskustvo mukotrpnim stvaranjem filmova u kinematografiji koja se raspadala, shvatili da upravo taj sistem može da omogući da se na pravi, profesionalni način bavimo kinematografijom. Sa druge strane, otvara se mogućnost mladim, ali i starijim autorima da stvaraju nešto što će ostaviti pečat ne samo kod nas već i u svetu - kaže Bajić.
Da li imate evidenciju koliko ima producentskih kuća u Srbiji? - Ima oko 300 malih producentskih kuća, po principu jedan autor - jedan film. Najčešće se otvaraju da bi se snimio jedan film, a potom se gase. Tendencija je da se stvori pet ili šest jakih kuća koji će imati kontinuitet u radu. Ima li nade za srpski film? - Naravno da ima, ali mi prvo moramo da rešimo problem Avala filma koji već denecijama uništava našu tehničku bazu. Treba da se stvori osnovni uslov da cela kinematografija počne da funkcioniše i da se domaći autori okrenu domaćim resursima. Jedino tako bi film postao jedna od prestižnih industrijskih grana koja bi donosila mnogo para.
Šta se zapravo dešava sa Avala filmom? - Avala film je u magli već 20 godina. Oduzet je filmadžijama, uništena mu je tehnička baza, pa je dato nekom kumu, a onda se danas to rasprodaje ili se o tome ćuti. Avala film mora što pre da se razreši, da se stvore mogućnosti za laboratorijske i tonske obrade i da na taj način i mi privučemo strance, jer neće oni da dođu na poljanu i tu razvijaju film. Ovo pitanje je jako važno, jer i mi moramo da radimo postprodukciju u inostranstvu i tako iznosimo pare iz Srbije, a za poslednjih 15 godina izneli smo 40 miliona evra. Za razrešenje ima šanse, ali samo ukoliko Vlada Srbije na naše pozive odgovori, ali već duže vreme niko ne odgovara. Koliko je dobro za nas to što stranci sve češće snimaju filmove u Srbiji? - Tačno je, počeli su da dolaze, jer Srbija ima divne i neiskorišćene predele, ali su potom prestali jer još nemamo zakon o kinematografiji koji podrazumeva povraćaj 20 odsto sredstava producentima koji snimaju ovde. Taj zakon će biti usvojen u junu, pa tek očekujem dolazak stranca. Neću da kritikujem, ali...
Šta mislite o glumcima koji otvaraju svoje producentske kuće?
- Čim vidite da veliki broj glumaca ide u producente, a reditelji se već dugi niz godina unazad bave produkcijom, to znači da nešto ne valja. Mislim da svako treba da se bavi svojim poslom - glumci da glume, jer to najbolje rade. Ne želim da kritikujem Dragana Bjelogrlića ili Gordana Kičića, niti bilo kog svog kolegu, ali mogu da kažem da je sve veći broj njih koji počinju da se bave režijom, a nisu završili školu, niti su prošli kroz određene stepene rada - smatra Bajić. Kriza je
Da li niskobudžetni filmovi mogu da budu dobri?
- Kriza je, a filmovi se kako tako ipak snimaju. Nije toliko bitno da li je film niskobudžetni, niti da izađe veliki broj filmova godišnje. Kada vidite novi film to znači da su se ljudi koji su ga pravili mnogo namučili i da su pristajali na bilo kakve uslove da bi film ugledao svetlost dana. A, to ne znači i kvalitet, zato ja sada pokušavam da uspostavim akt, da autori sami na osnovu teme odaberu da li to mora da bude niskobudžetni ili visokobudžetni film, a ne po tome koliko para imaju.
|
PODELI
