Britanski list "Gardijan" u članku objavljenom povodom smrti Miljana Miljanića navodi da je proslavljeni srpski trener mogao ponešto da nauči i Engleze o fudbalskoj taktici.
Legenda jugoslovenskog fudbala
"Gardijan" podseća da je Miljanić dva puta predvodio Crvenu zvezdu u evropskim kupovima u mečevima sa Liverpulom 1973. godine. Upravo je Miljanić, piše "Gardijan", uticao na promenu tadašnje taktike u igri Liverpula koja se zasnivala na dugim loptama.
Stil koji je Miljanić forsirao bila je igra kratkih pasova i postepeno osvajanje terena, što je kasnije trener Liverpula Bob Pejzli primenio na igru svog tima, piše "Garijan" u tekstu objavljenom na sajtu tog lista.
Liverpul je zahvaljući takvoj igri dominirao u Evropi sve do katastrofe na stadionu Hejzel, posle koje je usledila dugogodišnja zabrane igranja u evropskim kupovima engleskim timovima.
"Gardijan" podseća da je Miljanić dobro govorio nekoliko jezika, da je proputovao ceo sveti, a da je fudbalsku taktiku učio u Rusiji, Engleskoj, Nemačkoj i u Brazilu.
"Kad sam došao u Crvenu zvezdu, imali smo 37 igrača ali nismo imali tim. Strani klubovi su nas potpuno pretekli. Zato sam odlučio da počnem od nule, sa podmlatkom. Doveli smo samo jednog igrača. Svi ostali ponikli su u klubu", prenosi "Gardijan" Miljanićeve reči.
Engleski list podseća da je Miljanić bio veliki poštovalac Ajaksa iz perioda Johana Krojfa i reprezentacije Zapadne Nemačke iz 1972. godine. List podseća da je Miljanić svojevremeno učio svoje igrače koliko je važna timska igra, jer samo takav način igranja omogućava igraču sa loptom da ima više izbora kome da je preda.
Svoju fudbalsku filozofiju Miljanić je iz Crvene zvezde poneo i u Real Madrid, gde je došao na mesto trenera 1974. godine. List podseća da se Miljanić odlično prilagodio španskom fudbalu i da je sa Realom osvojio dve titule u prvenstvu i kup.
Miljanić je predvodio i reprezentaciju Jugoslavije u periodu 1973-1974 i potom 1979-1982, kao i na dva Svetska prvenstva. U Španiji Miljanić je vodio i Valensiju u sezoni 1982-1983, ali sa tim timom nije imao većeg uspeha.
Bio je na čelu Fudbalskog saveza Jugoslavije gotovo dve decenije, do 2001. godine. Umro je u petak u Beogradu u 82. godini.