Sa godišnjom proizvodnjom od 300 tona šampinjona, Nebojša Ilić iz Odžaka svrstao se među nekoliko najvećih proizvođača u Srbiji. Kvalitet, povoljna cena i redovna isporuka, ovom nesuđenom ekonomisti obezbedili su siguran plasman kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Već duže vreme pola njegove proizvodnje odlazi kupcima u Makedoniju i Albaniju, a jedno vreme gljive su kupovali i Hrvati.
Kada je pre pet godina Odžačanin Nebojša Ilić odlučio da počne sa gajenjem šampinjona, bio je uveren da će mu ovaj posao donositi zaradu od koje se može pristojno živeti. Bilo je i dosta onih koji su sumnjali da se u srcu Bačke, gde se ratari po tradiciji opredeljuju za sejanje kukuruza, pšenice, repe, kudelje i ostalih proverenih biljnih kultura, može uspešno proizvoditi i ova vrsta gljive.
Bile su ovom pioniru u uzgoju pečuraka potrebne pune dve godine mukotrpnog učenja i eksperimentisanja dok nije stvorio primerno gazdinstvo koje se prostire na jednom hektaru zemlje koju je kupio u susednom Laliću. Uz kredit morao je uložiti i veći deo svojih sredstava, kako bi u početku izgradio sedam, a kasnije još tri tunelska plastenika u kojima su stvoreni svi potrebni tehnički i prirodni uslovi za uzgoj gljiva.
Kompost kao zemlja za cveće
Kao nusproizvod u proizvodnji pečuraka javlja se istrošeni kompost, koji se posle tri godine može koristiti kao zemlja za cveće, ali i za druge kulture jer nema boljeg đubriva od toga.
- Oni koji su ga koristili u proizvodnji krompira, kažu da su im prinosi bili i do četiri puta veći. Do sada je kupcima na veliko prodato oko 300 tona ovako istrošenog komposta. Pošto postoji sve veće interesovanje za kupovinu na malo, u planu je da se od narednog proleća ovakav kompost počne prodavati takvim kupcima, što će dodatno poboljšati poslovne rezultate - smatra Ilić.
- Potražnja za njima je sve veća, tako da bez problema prodajem sve što se proizvede. Imam dobre poslovne odnose sa svim kupcima, tako da nemam nikakvih problema sa naplatom. To mi omogućava da moji radnici redovno primaju platu. Svako od njih radi po učinku, pa koliko radi, toliko i zaradi. Zadovoljni su oni, a i ja - kaže za „Blic“ Ilić.
Za dobru proizvodnju gljiva bitan je kvalitet komposta koji on nabavlja u Vršcu. Mora imati optimalnu količinu semena po toni, potrebnu dozu amonijaka, da je fermentacija urađena na određenoj temperaturi, jer to tehnološki traje 20 dana, otkriva Ilić deo recepture kako se dolazi do potrebnog kvaliteta šampinjona.
U svakom od tunela ima 1.200 briketa veličine 40 puta 60 centimetara. Sa jednog briketa radnici ovog gazdinstva uberu od četiri i po do pet kilograma gljiva, što govori da još nije postignuta ujednačena proizvodnja.
Zbog toga je Ilić angažovao jednog tehnologa iz Italije, koji mu je stručnim savetima pomogao da postepeno otklanja te nesrazmere u proizvodnji. Tu ima prostora za poboljšanje i dostizanje najboljih proizvođača šampinjona iz Holandije, koji su još uvek neprikosnoveni u ovoj oblasti. I dalje je njihova proizvodnja veća za 20 do 30 odsto u odnosu na one koji žele da ih dostignu.
- U poslu se širiš ili propadaš. Moj plan, ali i plan mojih poslovnih partnera jeste da oformimo zajedničko preduzeće čime bismo stvorili jednu celinu, u kojoj bi svako radio svoj posao na najbolji mogući način. Takvim ukrupnjavanjem bismo dobili svi i onda ne bismo bili lak plen na tržištu, gde je sve oštrija konkurentska bitka za svakog kupcan - ističe Ilić.
IZVOR |
PODELI
