Magazin
Robotima je u okviru istraživanja „Lingodroids“ omogućeno da proizvode nasumične zvukove za mesta koja posećuju.
Kako u uslovima simulacije tako i urealnom okruženju, prenosi BBC.
Ove „reči“ postaju zajedničke za sve robote koji potom, u igri, pokušavaju da ustanove koji zvuk odgovara kojoj lokaciji.
Njihov leksikon je postao tako razvijen da ga roboti koriste da pronađu mesta na koja ih šalju drugi roboti.
Mašinama je omogućeno da proizvode sopstvene reči budući da je ljudski govor prepun informacija koje roboti teško razumeju, objasnila je vođa istraživanja, dr Rut Šulc sa australijskog Univerziteta u Kvinslednu.
„Robotski jezik u potpunosti isključuje čoveka iz priče. Oni pokazuju da razumeju značenje reči koje sami izmišljaju, bez pomoći ljudi“, kazala je ona.
U projektu je učestvovalo nekoliko robota na točkovima opremljeni kamerama, laserom za daljinsku detekciju i sonarom za mapiranje reči. Roboti imaju, takođe, ugrađeni mikrofon i zvučnike kako bi mogli međusobno da komuniciraju.
Roboti se kreću i kada dođu do nekog mesta koje nema ime, proizvode nasumičan zvuk, kombinaciju slogova, koji će predstavljati naziv tog mesta. Kao na primer „kuzo“, „jaro“ i „fekso“.
Kada jedan robot sretne drugog robota „ispriča“ mu sve o mestima koje je posetio. Dok se kreću i govore, roboti polako svode leksikon imena pojedinog mesta na jedan, zajednički imenitelj.
Lokacije određuje senzorni horizont sonara i lasera robota, tako da jedan naziv odgovara teritoriji od nekoliko metara u prečniku, objasnila je dr Šulc, dodajući da se istraživanje nastavlja kako bi se robotima omogućilo da proizvedu i razumeju više naziva mesta i steknu suptilnije poimanje sopstvene geografije.
|
|
|
|
PODELI
