Najmlađi je kapiten u istoriji Crvene zvezde. Igrao samo za tri tima i svuda su ga navijači obožavali. Njegova karijera trajala je 19 godina, vitrine su pune trofeja i došao je trenutak da on, Dejan Stanković, okači kopačke o klin u nedelju, 25. avgusta. Pred meč Intera i Đenove, istrčao je poslednji put na teren "Đuzepe Meace", zaplakao pred navijačima nero-azura koji su mu neprekidno aplaudirali, a Deki je kroz suze rekao zbogom aktivnom igranju fudbala.
Rođen je 11. septembra 1978. godine. U dresu omiljenog kluba, 1994. godine započeo je karijeru koju bi poželeli mnogi vrhunski fudbaleri. Vrlo brzo ušao je u srca navijača Zvezde, za koju je debitovao 11. februara 1995. kod Ljupka Petrovića protiv OFK Beograda.
Kao 16-godišnjak našao se u društvu Darka Kovačevića, Dejana Ramba Petkovića i drugih i u prvoj sezoni se okitio titulom prvaka. Bio je to znak da je rođena zvezda u Zvezdi, iako je odigrao samo sedam utakmica te godine.
Već u sezoni 1996/1997, kada su srpskom fudbalu ukinute sankcije, zablistao je protiv Kajzerslauterna u čuvenom dvomeču Kupa pobednika kupova. Potom je postao najmlađi kapiten u istoriji kluba sa Marakane, čiju je traku poneo sa 19 godina i navijači se i dalje nadaju kako će ga opet videti u crveno-belom dresu, bar na oproštaju. U njemu je igrao 114 puta i postigao 38 golova, osvojio jednu titulu prvaka i dva domaća Kupa
Kako "svi putevi vode u Rim", tako je i Deki 1998. krenuo "preko bare", a Lacio je za njega platio tada 24 miliona maraka. Na debiju u Seriji A, tada možda jačoj nego ikada, zatresao je mrežu Pjaćence 13. septembra i brzo se izborio za mesto u timu, iako su nebesko-plavi dres nosili Pavel Nedved, Dijego Simeone, Huan Sebastijan Veron, Siniša Mihajlović i druge zvezde. Pet i po godina blistao je u Laciju, sa kojim je 2000. pokorio Kalčo, dobio nadimak Zmaj od navijača, ali je usledila selidba u Milano.
U Inter je stigao u januaru 2004. i doživeo najblistavije trenutke karijere - pet puta je bio šampion Italije, četiri puta je osvojio Kup, a u sezoni 2009/2010. pored ova dva trofeja podigao je i pehar Lige šampiona pod vođstvom Žozea Murinja.
Devet godina ostavljao je neizbrisiv trag, odigrao 326 mečeva i postigao 41 gol, biće upamćen po neverovatnoj borbenosti i fenomenalnim golovima koji će se prepričavati i krasiti TV špice.
Pred početak ove sezone došao je kraj, sporazumno je raskinuo još godinu dana ugovora sa Interom, jer je tako želeo. Povrede su ga omele da poslednje sezone pokaže ono što ume, a kada je tako, nije hteo da ide dalje. U nedelju, koju će zauvek pamtiti i Deki i oni koji ga vole i poštuju, od kapitena Havijera Zanetija, Ivana Kordobe i legende kluba Marija Korsa, dobio je dres upravo sa brojem 326 i svojim prezimenom, a u dnu je pisalo - Grazie.
"Izašao je na prepunu 'Meacu' pred svoju publiku koja ga je aplauzom ispratila. Nije moglo da bude drugačije i niko nije mogao da sakrije emocije. Ljubav između Draga (Zmaja) i Intera koja je građena devet godina je neizbrisiva, neraskidiva, nešto jedinstveno i specijalno. Uvek je sa ponosom nosio naše bolje. Nero-azuri pozdravljaju svog ratnika, učesnika mnogih borbi i velikih pobeda. Još jednom, hvala Dejane, uvek će biti u srcima nero-azura", saopšteno je na sajtu Intera.
Emotivni trenutak nije mogao da protekne bez suza u očima Dejana Stankovića, ali i mnogih koji obožavaju srpskog fudbalera.
"Vrlo sam emotivan, 10 godina je mnogo. Toliko puta sam dao sve za ovaj dres i ušao u istoriju kluba. Ovo nije moje poslednje zbogom Interu, iako je oproštaj od terena. Šta ću raditi sutra? Prvo ću da se odmorim", rekao je Stanković za italijanske medije.
Fudbal profesionalno više neće igrati, čeka ga fotelja u upravi Intera ili mesto skauta, a oni kojima je Zvezda podjednako u srcu kao i Deki nadaju se i da će na Marakani moći da se oproste od jednog od najboljih igrača koji su ikada nosili crveno-beli dres. Jer, On je to zaslužio.
IZVOR |
PODELI
