Zaključiće neko - Srbi su, zapravo, najbolji kada se bije i kada se puca... Zlato u tekvondou, srebro i bronza u streljaštvu. Radujemo se medaljama u sportovima za koje većina ne poznaje pravila ili sistem bodovanja. Bitno je da pršti na sve strane...
Zahvaljujući Milici Mandić, 20-godišnjoj Beograđanki, na ubrzanom jednodnevnom kursu počeli smo da se razumemo i u tekvondo.
- Nadam se da će ovaj uspeh malo promeniti odnos prema malom sportu. Olimpijski komitet Srbije je uvek bio uz nas i pomagao nam, ali ja se nadam da će tekvondo sada privući druge ljude, kako sportu, tako i ljudima u njemu. Volela bih da ovim uspehom podignemo rejting sporta kao što je tekvondo - rekla je Mandićeva novinarima u Londonu.
Naša heroina je priznala da je pevanjem himne „Bože pravde“ u Londonu ispunila devojačke snove.
- To mi je bila želja. Da stanem na postolje, da pevam srpsku himnu. To je neprocenjivo, za to se živi. Nadam se da će biti još koji put. Prepuna sam emocija, ne mogu da verujem da meni ovo stoji oko vrata. Za ovo mi je trebalo 10 ili 11 godina rada, od toga smo poslednje dve radili punim tempom sve vreme. Bilo je mnogo znoja, suza i modrica i dobrih i loših momenata, svega. Osvajala sam bronze i srebra, ali sam bila malo u deficitu sa zlatom. Sve je došlo na svoje jer sam ranije gubila od ovih protivnica, a sada je došlo vreme da se naplate dugovi - rekla je sprska reprezentativka, a prenela Beta.
Mandićeva je samo u finalu na trenutke pokazala znakove nervoze, a pre toga je potpuno kontrolisala svoje emocije i borila se izuzetno.
- Uvek ima malo pritiska, ali sam zaboravila na to jer sam znala zašto ovo radim: za Srbiju, za svoju zemlju, za ljude koji su sa mnom radili. Sve ovo me, sigurno, neće razmaziti. Ovo je tek početak! Nadam se još jednom olimpijskom ciklusu, možda i tom trećem... Svesna sam da će mi se život promeniti posle osvajanja zlatne medalje. Na neki način sam i težila tome. Znala sam da će biti svega ako osvojim zlato, ali to ide uz uspeh i spremna sam na sve - zaključila je Mandićeva uz želju da joj se priredi tradicionalni doček na balkonu, ali ne samo njoj, već svim sportistima.
Biće dočeka!
Prema rečima ljudi iz Olimpijskog komiteta Srbije, u Beogradu se planira svečani doček sportista iz Londona koji su osvojili medalje za našu zemlju, najverovatnije u utorak, ali u ovom trenutku detalji još nisu poznati. Inače, Milica bi se sa ostatkom srpskih sportista trebalo da doputuje u srpsku prestonicu u noći između ponedeljka i utorka (avion iz Londona po redu letenja sleće u Beograd u 01.20).
Šta Milica voli?
Rođena: 6. 12. 1991.
Omiljena knjiga: „Čovek i dečak“
Omiljeni film: „Poslednji samuraj“
Omiljeni hobi: Šoping sa drugaricama
Omiljeni klub: KK Partizan
Fakultet: „Megatrend“, smer odnosi s javnošću
Tiha žurka u Miličinoj sobi u Londonu!
Žurka do zore uz prigušenu muziku. Milica Mandić, zlatna srpska devojka i olimpijska šampionka u tekvondou, proslavila je veliki uspeh u Londonu u Olimpijskom selu sa odabranom ekipom, međutim, bez glasne muzike kako ne bi smetala ostalim sportistima koji su narednog dana morali da izađu na borilišta.
- Imala je posle finala doping kontrolu, pa smo kasno stigli u Selo. Proslavila je zlato u sobi, ali bez glasne muzike kako ne bi smetali ostalima. Ma, biće vremena za slavlje kada se vratimo nazad, ima onda da trešti na sve strane - rekla nam je Ksenija Maoduš, portparol Olimpijskog komiteta Srbije.
Mama Vesna: Moja ćerka nema dečka! Zna da se odbrani!
Mnoge sada zanima - ima li Milica Mandić dečka, neku ozbiljniju vezu?
- Ajte, ako je to sad toliko važno, reći ću vam - nema! Za sada - uz osmeh nam je rekla mama Vesna, koja ni dan posle velikog trijumfa njene ćerke ne može da dođe sebi od oduševljenja.
Na naše pitanje hoće li Milica sad moći da se odbrani od silnih udvarača, gospođa Mandić nam je objasnila.
- Ako je znala da se odbrani od napada svetske šampionke u tekvondou, znaće da odbije i mnoge potencijalne udvarače o kojima pričate - tvrdi ona.
Vesna nam je na kraju rekla i ovo:
- Kao da još nisam svesna svega šta se dogodilo u Londonu. Možda ću biti kad dođe Milica, kad vidim tu medalju... Svaka joj čast, zaslužila je titulu olimpijske šampionke... Moj suprug Predrag i ja smo je podržavali u svemu, pa i u tekvondou. Bilo nam je bitno samo da ide zdravim životnim putem, nismo ni sanjali da će biti najbolja na svetu. Hvala bogu, uspela je. Srce mi je puno – kaže ponosna majka.
Dario, Miličin sparing partner:
Mene je tukla! Vilica me je toliko bolela da nisam mogao ni da jedem
Nekad baš i nije dobro biti prijatelj Milice Mandić. Nije, jer kada s njom sparinguješ sedam godina, kao njen klupski kolega Dario Đorđević, dobiješ toliko batina da ne znaš kako se zoveš.
Šalu na stranu, ovaj momak ima veliki udeo u olimpijskom zlatu. Za ALO! SPRINT prepričava koliko su svi zajedno u TK Galeb prolili znoja da bi se sad cela Srbija radovala.
- Jeste ona prava devojka, deluje krhko, ali zna, bogami, dobro da udari. Mene je nekoliko puta zavalila nogom u vilicu tako jako da sedam dana nisam mogao da jedem. Šest dana u nedelji smo po dva puta dolazili u salu za trening. Svaki put smo radili po dva sata. Tekvondisti moraju da se odreknu mnogih stvari, ali evo, Milici se već isplatilo sve. Svi mi koji treniramo bilo koji sport, pa i tekvondo, maštamo da se jednog dana zbog nas svira himna Srbije – kaže Dario i slikovito nam prepričava još jedan događaj sa priprema.
- Došao sam na trening potpuno spreman i pitao sam trenera Galeta mogu li da radim s Milicom punom snagom. Odgovorio je: „Nego šta! Ako bude egal s tobom, osvojiće zlato u Londonu“. Tako je bilo - uz osmeh će Dario Đorđević, momak koga nije sramota da prizna da je nekoliko puta dobio batine od olimpijske šampionke.
IZVOR |
PODELI
