U kancelariji napetost nekada može da se "seče nožem", kažu mnogi zaposleni a nova istraživanja pokazuju da je zaista tako i da nam tuđi stres jednako šteti kao i pasivno pušenje - i jedno i drugo udišemo od drugih.
Može li stres zaista biti zarazan? Istraživanje objavljeno prošle nedeljea podržava tu teoriju. Rezultati pokazuju da stres može biti zarazan kao obična prehlada i moguće je pokupiti uznemirenost drugih ljudi. Zato, ako sedite u kancelariji pored kolege koji gunđa i nervira se oko najmanje sitnice, to vas može umoriti više nego vaš vlastiti posao i brige.
Profesor psihologije Ilejn Hatfild kaže da se "pasivni" stres može vrlo brzo proširiti radnim mestom. Njena studija pokazuje da kao sunđeri upijamo emocije drugih ljudi, bile one pozitivne ili negativne, na način koji ona naziva "emocionalna zaraza".
Profesorka Hatfild kaže da stres svojih kolega preuzimamo i zbog toga što nastojimo da se poistovetimo sa njima. Ali, očaj koji smo preuzeli od drugih odraziće se na nas mnogo više nego što očekujemo. Ponekad čak i nesvesno preuzimamo govor tela osobe pod stresom - pogrbljena ramena ili namrštene obrve.
Stres je postao jedan od najčešćih razloga dugotrajnih bolovanja radnika u Velikoj Britaniji: zajedno uz moždani i srčani udar, rak i probleme s leđima. Toliko se proširio da klinike na Ostrvu otvaraju posebna odeljenja za lečenje posledica stresa. Oni koji pate od tih sindroma imaju teškoće sa spavanjem, bude se u tri ujutro i uvek su umorni.
Dok stres obično ima jasne i vidljive uzroke - strah od otkaza, previše obaveza, loši radni rezultati, on takođe može biti posledica previše stresnih ljudi u najbližoj okolini.
"Stres drugih ljudi bez sumnje utiče na nas. Mi osećamo i prepoznajeo emocionalna stanja drugih - to je prirodna empatija. Govor tela, gestikuacija, lice, boja glasa… Sve bi to mogli biti indikatori stresa", zaključuje doktor Endrju Parker, psiholog iz Londona.
Prema istraživanju profesorke Hatfild, žene su mnogo podložnije "zarazi" tuđim stresom, jer bolje osećaju tuđa osećanja.
"I to nije samo na poslu, lako možemo podleći brigama svojih prijatelja. Ili napetosti koje donose vesti s malog ekrana", dodaje prfesorka.
Postoji mnogo malih stvari koje možemo predzeti kako bi smo se zaštititli. Psiholozi za početak savetujemo da ne pratimo ujutru vesti, jer informacije o nepogodama, pedofilima i njihovim žrtvama, saobraćajnim nesrećama, gladnoj deci... garantuju loš početak dana.
"Kao što možete osnažiti imunitet protiv prehlade ili gripa, možete ojačati otpornost na stres", kaže psiholog Parker.
On savetuje da treba razdvojiti tuđi stres od svoga. "Ako ste u blizini osobe koja je pod stresom, racionalizujte situaciju, pokušajte da razumete što se osobi događa. A zatim se povucite u racionalnost i ne dopustite da njegove/njene emocije obuzmu i vas. Često je dobro i fizički se pomeriti - otići po kafu, čaj, gledati kroz prozor ili prošetati oko zgrade", kaže psiholog.
Kada želite da pomognete kolegi pod stresom čuvajte se sindroma "utopljenika", koji često spasioca povuče za sobom na dno. Uključićete se u tuđi problem s predlogom kako da se reši. Ako uočite da vaš sagovornikca nastavlja da govori bez stvarne volje da prione na rešavanje pomerite se od njega jer će vas zaraziti svojom negativnošću.
A šta da radite kada vam se čini da cela kancelarija ide u propast, s mnoštvom zaposlenih koji su van sebe od stresa? Vrlo često, kod zaposlenih se razvija obrazac ponašanja u kojem nesvesno osećamo da moramo da delujemo kao da smo pod stresom, da bi se videlo da dovoljno radimo. Posledica je da svi trče kao muve bez glave, u situacijama u kojima to nije potrebno. Kada zaposlene zahvati ovakvo ludilo važno je da ga u sebi prepoznate i povučete ručnu, jer je to prvi korak u odolevanju psihozi.
Zatim, ako je pred vama kolega koji je paničar odmaknite se ili recite nešto pozitivno o situaciji. Stvari često nisu toliko grozne koliko se čine i na je dobro upozoriti. I pozitivan odnos takođe može biti zarazan.
|
PODELI
