Sve je počelo kada je umetnik industrijskog dizajna, poreklom sa Vlasine, zamislio da dvorove na Dedinju ukrasi kao da su Kremlj ili Versaj.
Dragan Mladenović, sada jedan od najboljih poslovnih ljudi u Aziji širom ovog kontinenta prodaje nameštaj rađen u stilu dinastija Obrenović i Karađorđević.
"Pre tri godine prestolonasledniku Aleksandru sam poslao ponudu da rekonstruišem enterijer dvorova i ugradim novi srpski kraljevski nameštaj, rađen po motivima dinastije Karađorđević. Prestolonaslednik je bio oduševljan. Došao je u Sajgon da se uveri kako radi moja vijetnamska fabrika nameštaja. Načelno smo se dogovorili oko izrade enterijera Kraljevskog i Belog dvora, ali su ovaj posao pokvarili neki državni činovnici, pa sam ja srpski kraljevski nameštaj počeo da izvozim u Kinu. I obogatio sam se" , smeška se Mladenović.
Kao svoje bogatstvo Mladenović ne pominje milione dolara već činjenicu da je uspeo u onome što je retko kom Srbinu pošlo za rukom - da Kinezima skupo prodaje svoju robu. Kako nam je otkrio, Kinezi njegove stolice stila Karađorđević, ali pod nazivom "svit 2012", plaćaju i 400 evra komad, a kompletnu opremu svojih vila i 50.000 evra.
" Rođen sam u Kumanovu. Otac mi je bio iz Trgovišta, a majka sa Vlasine. Imam sestru Suzanu Hol, koja je doktorka u Melburnu. Otišao sam kod nje i ostao u Australiji, potom se preselio u Singapur, pa u Maleziju i onda u Vijetnam", priča ukratko svoju azijsku biografiju.
"Hrast, bukvu i orah uvozim iz SAD, Rusije i Rumunije, ali ne i iz Srbije, jer nemam dobre ponude. Pokušao sam u Babušnici da podignem fabriku, ali nije išlo. Kupio sam kod Surdulice 30 hektara zemlje i šume, hoću da izgradim najveći golf teren i da otvorim turnir "Serbija open", ako se bude moglo", uporan je Mladenović da biznis proširi i na zavičaj.
Nije nikada mislio da će, kao šezdesetosmaš, koji je voleo Boru Čorbu i Bregovića, završio šumarstvo u Skoplju, da magistrira dizajn i biznis u Melburnu i da traži posao po Aziji.
- Dok sam živeo u Adelaidu samo mi je Sava Đurđević dao posao da lepim pločice po kućama, a ja sam želeo mnogo više. Pisao sam tokom 1993. raznim firmama po Africi i Aziji, ali mi je pozitivno odgovorio samo jedan engleski arhitekt:
"Dođi kod mene na svoj rizik!" U Singapuru, Meleziji, u Hanoju sam radio u korporacijama i dobijao male dividende. Onda sam odlučio da 1996. otvorim u Hanoju svoju fabriku, koju sam nazvao "Rare Dragan". Počeo sam u maloj radionici za izradu kvalitetnog nameštaja i posao se polako, ali sigurno širio. Danas moja fabrika u Sajgonu ima 250 zaposlenih i proizvodi 4.000 artikala od drveta, svile, zlata, kože i gvožđa - priča Dragan Mladenović.
Hanoj, glavni grad Vijetnama napustio je kada je dobio ponudu da izvrši rekonstrukciju hotela "Samson" u Sajgonu ili Hošiminu, kako ga danas zovu. Za razliku od Hanoja, koji je grad politike i umetnosti, Sajgon je industrijski i poslovni centar. Da bi u njemu napredovao Mladenović je opet 2000. godine stekao novu diplomu na Monaš univerzitetu u Melburnu .
Projektovao sam i izradio enterijere za hotele u Vijetnamu, Rusiji, SAD, Kanadi, Indoneziji, Singapuru, Kini i Italiji. Opremio sam privatne vile milijardera, kuće i klubove milionera u Sajgonu, Pekingu, Šangaju, Džakarti, Moskvi, Melburnu, Vankuveru, Alberti, Torontu, Los Anđelosu, Milanu i Sidneju - nabraja Mladenović.
Svoje rukotvorine je označio kao crno-bele, crne, ali i srebrne, zlatne i platinaste. Najradije stvara u koži, drvetu, svili i zlatu. Godine 2009. proglašen je za najboljeg biznismena u Aziji. Ima firme u Kanadi, SAD, Australiji i Italiji, gde posluje zajedno sa kućom "Simioni". U Sajgonu ima vilu sa poslugom, još dve kuće, fabriku sa tri hale, malu livnicu i ogromno skladište. Fabriku mu "čuvaju" bronzani centurioni, vijetnamska, ali i srpska zastava, koja se vijori na jarbolu. Izvozi u 32 države sveta, ali, otkriva nam iskreno, slabo posluje sa svojom otadžbinom.
IZVOR |
PODELI
