Magazin
Iz korita Vrbasa izvučen čamac star hiljadu godina |
Dragana i Zlatko Svoboda iz Povelića kod Srpca, pronašli su u koritu Vrbasa čamac star više od hiljadu godina. Arheolog Milan Đurđević je izneo pretpostavku o periodu kada je ovo plovilo izdubljeno u hrastovom deblu a njegov deo poslao na ekspertizu u London.
Ovaj arheolog priča da je reč o veoma vrednom predmetu, čamcu zvanim monoksil urađenom od jednog komada drveta. Dug je nešto manje od pet metara a širok pola metra.
- Ovaj tip čamca upotrebljavali su Sloveni od ranog pa sve do kasnog srednjeg veka. Međutim, po strukturi i načinu na koji je urađen, čamac kojeg su pronašli supružnici Svoboda prilikom ribarenja, sigurno je stariji od navedenog perioda - uveren je arheolog Đurđević, jedan od vodećih stručnjaka u ovoj oblasti u BiH, zaslužan za mnoga arheološka nalazišta.
Posle sličnih čamaca pronađenih u Savi i Drini kod Brčkog i Bijeljine, ovaj treći po mnogim elementima prevazilazi vrednost do sada otkrivenih i izvađenih iz vode.
- Sada je neophodno istražiti uži i širi reon lokaliteta gde je pronađen, odrediti karakteristike područja tokom istorijskog perioda i kompletirati sa nalazima iz Londona koji nude preciznost do pedeset godina - objasnio je arheolog Milan Đurđević.
On navodi da su gotovo svi predmeti, uključujući i ovaj čamac, izrađeni od hrastovine. Objašnjava da je drvo, po pravilu mnogo starije od čamaca, što potvrđuju i abonosi koji su pod vodom u Vrbasu i po deset hiljada godina.
U vrbaskom i savskom koritu nalazimo mnogo hrastova za koje je dokazano da su oboreni u ledenom dobu: Milan Đurđević, arheolog
- U vrbaskom i savskom koritu nalazimo mnogo hrastova za koje je dokazano da su oboreni u ledenom dobu, posle ih je prekrila zemlja. Pronađeni su duboko u vodi, za vreme velikih suša kao sada zato što ih je voda otkrila u dubini svojih korita, - rekao je Đurđević.
Ovaj stručnjak se zalaže za što hitniju konzervaciju čamca iz Poveliča kojeg su Dragana i Zlatko Svoboda pronašli na Petkovića adi, prilikom ribarenja u Vrbasu.
- U dnu reke, malo po strani, čiji vodostaj je vreoma nizak, video sam deo drveta ili daske. Znatiželja me podstakla da proverim o čemu je reč. Kopao sam sve više,a na dubini šest metara sam shvatio da je reč o starom čamcu. Satima je to trajalo ali supruga i ja se nismo predavali. Posle nam je komšija pomogao da čamac traktorom prevezemo kući i potopimo u vodu - priča Zlatko Svoboda.
Arheolog Milan Đurđević se zalaže da čamac trajno bude smešten u muzej uveren da „eksponat ove vrednosti ne poseduje niko u RS“. Međutim, Svobode nisu opterećene muzejskom vrednošću nego stari čamac nude na prodaju a ko plati više, kažu, imaće ga u svojoj kolekciji.
IZVOR |
|
|
|
PODELI
