Nove fotografije dva kratera na Marsu pokazuju da je suva klima na crvenoj planeti u prošlosti bila vlažnija i poput zemaljske, dakle sposobna da podrži život kakav poznajemo.
Topografski prikaz kratera Danijelsona i Kalokse govori sam za sebe
Evropska svemirska agencija (ESA) objavila je slike dva kratera, Danijelsona i Kalokse, koji su položeni jedan pored drugog u pustom region Arabija Tera, navodeći da to otvara nova vrata u istraživanju Marsove prošlosti.
Fotografije, koje je načinila letelica “Mars ekspres” 19. juna 2011. godine, pružaju tografski dokaz da je veći krater, Danijelson, jednom bio ispunjen vodom.
U Danijelsonu, širokom oko 60 kilometara, nalaze se strmi, vetrom oblikovani brežuljci, nazvani “grebeni”, koje karakterišu jasni slojevi taloga, koji izbijaju na dnu kratera.
Naučnici ESA-e veruju da je talog koji formira te “grebene” nagomilan na tom mestu zahvaljujući jakim severno-severnoistočnim vetrovima i da je potom očvrsnuo (zacementirao) od vode, koja je verovatno došla iz drevnog, dubokog rezervoara podzemne vode.
Za razliku od Danijelsona, uzvišeniji krater Kaloksa, širine oko 32 metra, ima glatko dno bez isturenih struktura, verovatno zato što nije bio dovoljno dubok da dosegne podzemne vode.
Šta se, onda, dogodilo s vodom? Naučnici smatraju da je postepeno pomeranje Marsove ose tokom više miliona godina uzrokovalo drastične klimatske promene, koje su dovele do naizmeničnih suvih i vlažnih perioda.
Sudeći po “grebenima”, izgleda da je isti jaki severni vetar koji je naneo slojeve, “išibao” te nanose prašinom i peskom, tokom suvog perioda nakon nestanka vode, i tako su “grebeni” zadobili svoj karakteristični oblik, kažu naučnici.
Smatra se da su slične promene ose donele cikluse ledenog doba na Zemlji.
|
PODELI
