Magazin
Koliko je zaista prljav novac? |
Britanski naučnici upozoravaju da su novac i kreditne kartice zdravstveno škodljivi, ne samo u prenosnom već i u bukvalnom smislu. Prema nedavno objavljenim rezultatima jedne studije deset odsto ljudi ima ruke veoma zagadjene bakterijama ili poseduje tako zagadjene novčanice.
Gotovo idealno čiste novčanice od 50 britanskih funti spremne su za puštanje u opticaj. Glavni blagajnik Engleske banke Kris Samon proverava uz pomoć uveličavajućeg stakla da li su potpuno ispravne.
Ali ako bi ih kroz nekoliko nedelja pogledao uz pomoć mikroskopa doživeo bi neprijatno iznenađenje, kakvo su doživeli naučnici na londonskom Univerzitetu Kvin Meri.
Doktor Redžinald Katler je profesor na Hemijsko-biološkom fakultetu pomenutog univerziteta.
„Oko osam do deset procenata papirnih novčanica ili kreditnih kartica može da bude veoma zagađeno bakterijama, ali to se ne odražava direktno na vaše ruke. Neki ljudi imaju veoma prljave ruke ali njihov novac ne mora da bude zagađen. Mi smo išli u razne delove zemlje i uzimali uzorke sa novčanica, kreditnih kartica, kao i sa ruku dobrovoljaca. Želeli smo da ustanovimo koliko su im čiste ruke i kakav uticaj to ima na njihov novac i kartice“, kaže profesor Katler.
Rezultat tih istraživanja je u ovim staklenim posudama u laboratoriji Univerziteta kvin Meri. Sve posude imaju tri pregrade – za uzorke uzete sa novčanica, sa kreditnih kartica i sa ruku njihovog vlasnika.
Papirne novčanice imaju vek od 18 meseci do 10 godina. Doktor Katler kaže da se za to vreme na njima nasele čitave kolonije bakterija.
„Novčanice kruže svuda naokolo. Nikada ne znate gde i kako su upotrebljavane pa je količina bakterija na njima gotovo zapanjujuća“, kaže Katler.
Posuda desno ima samo malo bakterijskih kolonija, a ova levo je toliko prekrivena bakterijama da izgleda kao da je prefarbana drugom bojom.
Naučnici su pronašli tri osnovna tipa opasnih bakterija, uglavnom onih koje izazivaju stomačne tegobe. Najopasnije su bile bakterije tipa ešerihija koli, koje su potencijalno vrlo opasne.
U anketi sprovedenoj među dobrovoljnim davaocima uzoraka većina je tvrdila da redovno pere ruke posle odlaska u toalet, ali rezultati analize pokazali su da to nije uvek tako.
Doktor Katler kaže da nedavne epidemije opasnih infekcija po bolnicama ukazuju na to da ruke treba prati pre svakog uzimanja hrane – na primer one kupljene na ulici.
„Ne samo posle upotrebe toaleta – ruke treba prati pre svakog uzimanja hrane jer nikada ne znate da li je novčanica kojom ste je upravo platili prosto prekrivena bakterijama. Ili, ako možete, platite tek posle jela“, upozorava doktor Katler.
Antibakterijski sapun na rukama efikasan je par sati, ali savet naučnika je: ako imate osećaj da su vam ruke prljave, verovatno i jesu pa ih stoga odmah operite.
IZVOR |
|
|
|
PODELI
