Neuspeh koji je ovog leta na blagajnama zabeležilo nekoliko velikih holivudskih produkcija dovodi u sumnju izbor vodećih filmskih studija koji uleću gotovo bez razmišljanja u projekte vredne više od 150 miliona dolara na uštrb jeftinijih, ali profitabilnijih ostvarenja.
Američki boks ofis bio je nemilosrdan za mnoge filmove u koje su studija uložila ne samo ogroman novac već i velike nade.
“Bal” je otvorila 31. maja SF avantura “Posle Zemlje” (After Earth) koji je jedva uspela da zaradi 59 miliona dolara iako je njen budžet bio 130 miliona dolara (ne računajući troškove marketinga).
Usledili su “Napad na Belu kuću” (sa budžetom od 150 miliona dolara, zaradio je svega 68 miliona dolara), “Usamljeni rendžer” (250 miliona dolara dato za snimanje, a inkasirao 81 milion), “Bitka za Pacifik” (investirano 180 miliona, vraćeno 72) i “R.I.P.D.” koji je zaradio svega 15 miliona dolara, a koštao je 180 miliona dolara.
Izgleda da je Stiven Spilberg dobro prognozirao kada je u junu predvideo da će sadašnji sistem produciranja doživeti “krah”.
“Doćiće do urušavanja kada tri, četiri, a možda čak i šest visokobudžetnih filmova doživi neuspeh”, naveo je tada legendarni reditelj.
Ketrin Arnold, producent i stručnjak za holivudsku industriju, smatra da su pomenuti filmovi loše prošli na blagajnama jer su po sredi mediokritetska ostvarenja.
“Studiji pokušavaju da dopru do što šire publike i ponekad misle da moraju da pojednostave priču i udvostruče broj akcionih scena kako bi privukli i publiku van engleskog govornog područja”, navela je ona u izjavi za AFP.
“Ali, publika nije glupa, ima alternativu u filmovima sa više sadržaja i prikuljučena je više nego ikada na različite medije. Studiji moraju da nauče da ne škrtare na priči kada prave visokobudžetne filmove”, dodala je Arnold.
Ona kao primer navodi filmove “Brzi i žestoki 6″, “Svetski rat Z” i “Ajron Men 3″, tri visokobudžetna ostvarenja koja su dala izvanredne rezultate na blagajnama.
“Kada studio snimi veliki film sa dobrom i interesantnom pričom kakav je scenario za ‘Svetski rat Z’, film koji publiku odvodi u jedan novi, drugačiji svet, to daje rezutate”, objasnila je ona.
Koliko su studiji u pravu kada investiraju 400, 500 miliona dolara u nekoliko filmova u nadi da će ponoviti uspeh “Ajron Mena”, čiji je treći nastavak zaradio 1,2 milijarde dolara u svetu?
“Holivud je uvek bio mesto za opklade i to se neće promeniti u skorije vreme”, tvrdi Džef Bok, analitičar kompanije Egzibitor rilejšns.
“Superprodukcije su neophodne da bi povukle boksofis. Gotovo svi ti filmovi će, uprkos lošim zaradama na blagajnama, imati ne jedan nego više nastavaka”, kazao je on.
Arnold, pak, smatra da bi nedavna serija neuspeha morala da podstakne studija na više razmišljanje i natera ih da naprave ‘pauzu’ u trci na megbudžete.
“Filmovi kao što su “Magični Majk”, “U dobru i u zlu”, “Kradja identiteta” i “Vrelina” snimljeni su sa budžetom manjim pd 50 miliona dolara. U njima igraju velike zvezde, imaju dobru priču, o njima se govori i odlično prolaze u bioskopima. Kada se sve sabere, to ima smisla i isplativije je”, navela je ona.
Džejson Blum, producent filmova “Paranormalna aktivnost”, “Astralna podmuklost” i “Sinister”, ide čak dalje i ističe da filmovi sa budžetom od maksimum pet miliona dolara vrlo često zarade 10, 20 i 40 puta više.
“Jednom kada se ustale u industriji, ljudi kažu sebi: sada kada sam postao slavan praviću skupe filmove”.
“Ali čim počnete da trošite mnogo novca, vi više ne možete da rizikujete, ne možete da ubijete glavnog junaka, morate da se odreknete mnogo toga, dok kada pravite jeftine filmove možete da isprobate svakakve bizarnosti”, zaključio je on.
Šta vi mislite o tome?
IZVOR |
PODELI
