Krajem oktobra prošle godine Lela je, vozeći svoj automobil, odjednom zakočila. Ono što je ugledala ostavilo je bez daha
Lela iz Kruševca ispričala je priču o hrabrosti i nesebičnosti životinja.
"Znam da tužnih priča ima previše…Znam da su svi napušteni ljubimci posebni i da svaki od njih ima neku tužnu priču…Ali, ovo na šta sam ja naišla je u meni slomilo sve ono što sam imala još uvek…Šokiralo me je koliko majušna i mlada bića imaju toliko hrabrosti, toliko veliko, zapravo ogromno i hrabro srce", svoju priču o divnim macama priča nam Lela Bucek iz Kruševačkog Udruženja ORPAK.
Krajem oktobra prošle godine Lela je, vozeći svoj automobil, odjednom zakočila. Ono što je ugledala ostavilo je bez daha. Na sred ulice, na šahti, tri mališana. Besna, jer kola prolaze i sa jedne i sa druge strane, Lela, kao neizmerni obožavalac životinja, staje i polako, da se ne uplaše, prilazi ovoj majušnoj grupici.
"Slika zbog koje mi zastaje dah – mališa koji je star oko tri meseca, a koga sam nazvala "Braveheart", je bukvalno zagrlio prednjim šapicama druga dva mališana koji imaju oko mesec dana. Nakostrešen, jako ih je pribio prednjim šapicama uz sebe", i dalje potrešena Lela prepričava događaj tog dana.
Nežnim glasom, koliko je mogla tiho, zbog automobila, šapnula im je "mac, polako, polako…", međutim oni ni makac – on ih i dalje jako grli, a oni tiho mjauču i nabijaju se uz njega…
Sasvim pažljivo Lela je uzela jednom rukom "glavnog", a drugom druga dva mačeta.
"Ne, oni ne vide... gnoj im curi iz očiju...okice zalepljene skroz. Oh, muko moja, tugo moja", vrištala je u tom trenutku.
Lela je odmah znala – "glavni" mačak je znao da ne vide. Verovatno su pokušali da pređu ulicu, zbunili se i počeli da se teturaju, on je čuo mjauk, dotrčao do njih, mjaukom dozvao, prigrlio ih…
Lela je bez razmišljanja odmah mališane stavila u transporter i dalje bila zatečena onim što vidi – mačak ih ponovo grli i počinje da liže, njuška svaki delić njihovog tela da vidi da li su dobro.
"Ovo je neverovatna pretužna priča o Braveheart-u, Lokiju i Tufi. Ovo je priča koja me je u isti mah podigla i slomila, jer mi je pokazala tek sada da ljudskosti u nama ljudima nema.. Da su oni, pa čak iako još uvek mali mnogo više požrtvovaniji, mnogo verniji, više brinu…
Ovo je priča sa "hepi endom", jer su svo troje našli dom. Ovo što vidim, osetim i naučim od mojih četvoronožnih prijatelja je nešto nezamenjivo, neuporedivo sa bilo čim. Za njih dišem i njima ću život pokloniti", za kraj ovog dirljivog razgovora izričita je bila Lela.
IZVOR |
PODELI
