Magazin
Najlepša životna priča: Uvek postoji nada koja tera dalje kroz život |
Svi mi pričamo svoje životne priče. Bile one lepe ili ih se nerado sećamo, jednostavno želimo da ih drugi čuju i da ostanemo po nečemu zapamćeni.
Pročitajte jednu prelepu životnu priču.
Moj pakao od života počinje od samog dana rođenja. Iz detinjstva nosim samo loše uspomene bol, patnju, suze i tugu. Roditelji su se stalno svađali, tukli i vikali. Krv,znoj i suze postali su svakodnevnica u nekada toplom i nežnom domu. Gledala sam svog oca kako tuče majku, koja je nepomično stajala i plakala. Bila sam samo nemoćno dete koje nema snage da je zaštiti. Sve to uticalo je na moje odrastanje, na moj život.
Plakala sam tajno i skrivala suze.
Eh da sam mogla pobegla bi na kraj sveta samo da se sklonim negde, na neko toplije mesto gde ima bar malo ljubavi. Veoma mlada bez igde ikoga počela sam da razmišljam o budućnosti, o poslu, školi. Zaposlila se relativno mlada i imala za sebe koliko toliko. Ujedno pohađala sam tada osnovnu školu i sve sam postizala, neverovatno ali istinito. Gledajući grube ruke i uplakano lice svoje majke dobila sam snagu da ustanem i krenem dalje. Život me je na to naterao. Išla sam kroz njega kao po trnju svaki korak bi me toliko zaboleo da sam bezbroj puta pomislila da se prepustim i nestanem. Uvek sam nalazila utehu u majčinom podrhtalom glasu i znala sam da moram dalje.
Ali od jednom moj život počinje da dobija smisao. Baš kao u bajkama, pojavio se on moj princ. Kao i ja, i on bio je skrhan istim tim životom.
Jednim pogledom razumeli smo se. Moj život je dobio smisao i ponovo počeo da cveta. U njegovom zagrljaju blistala sam, osećala sam se bezbednom i voljenom. Posle godinu dana zajedničkog života, dobili smo našeg anđela, našu malu princezu. Takvu sreću nikada osetila nisam. Nemamo puno toga, ali ljubavi, sreće i zdravlja imamo, to nam je sasvim dovoljno da nastavimo da živimo punim plućima. Svakog dana zahvaljujem Bogu na tome.
Dovoljno je da otvorim oči i ugledam njih dvoje, od toga ništa me više ne čini srećnom. Život me je naučio da se zadovoljim sitnicama, postala sam jača posle tolikog bola. Ipak je jedan deo mog života može se reći najsrećnija priča, koju ću rado pričati svima. Koliko god da ste tužni i nesrećni, postoji bar jedan tračak nade koji vas može podići i ohrabriti za dalje putovanje kroz život.
IZVOR |
|
|
|
PODELI
