Od svih vrsta koje su ikada postojale na Zemlji, 99,9 odsto je izumrlo. Mnoge od njih nestale su tokom pet kataklizmičnih događaja. “Velikih pet” masovnih izumiranja vrsta, koja su 1982. godine identifikovali Dejvid Raup i Džek Sepkoski, događala su se između geoloških perioda ordovicijum-silur, devon-karbon, perm-trijas, trijasjura i kreda i paleogen.
Prema najnovijim istraživanjima, sedam od deset biologa veruju da trenutno prolazimo kroz šesto veliko izumiranje vrsta, pri čemu neki veruju da bi moglo da nestane čak 90 odsto vrsta koje danas postoje.
Piter Vord, paleontolog sa Univerziteta u Vašingtonu, autor je studije “Pod zelenim nebom”, koja analizira izumiranja vrsta na Zemlji u prošlosti i predviđa buduća izumiranja. On kaže da analiza fosilnih ostataka iz prošlosti pokazuje da je samo jedno izumiranje vrsta bilo posledica udara asteroida, koji je pre 65 miliona godina okončao eru dinosaurusa, dok su sva ostala bila izazvana globalnim zagrevanjem.
Drastične klimatske promene nisu uvek bile postepene. Postoje uverljivi empirijski dokazi globalnog zagrevanja sa katastrofalnim posledicama, koje se odvijalo u roku od nekoliko vekova, a ponekad i samo nekoliko decenija. Zagrevanje atmosfere najviše utiče na promenu hemijskog sastava okeana i cirkulaciju morskih struja; zagrevanje neizbežno dovodi do formiranja mrtvih voda bez kiseonika.
Trenutno se, smatra Vord, nalazimo na sredini antropogenog globalnog zagrevanja izazvanog poljoprivredom i sečom šuma koje je počelo pre oko 10.000 godina, ali se eksponencijalno ubrzava i moglo bi da izazove katastrofalne posledice u roku od jednog životnog veka.
“Otapanje svih ledenih kapa izazvalo bi povećanje nivoa mora za 75 metara i uništilo sve primorske gradove na našoj planeti”, kaže autor studije. “Voda će prekriti veći deo obradivog zemljišta. Ako ne nađemo načina da kontrolišemo emisiju ugljen-dioksida u atmosferu, to će se desiti”, upozorava Vord.
Analiza geoloških podataka o nivou mora na Zemlji, koju su uradili naučnici univerziteta “Prinston” i “Harvard” govori u prilog Vordovoj teoriji. Prema toj analizi, samo dva dodatna stepena globalnog zagrevanja mogla bi, posle dužeg vremena, da dovedu do porasta nivoa mora za 6-9 metara. To bi izazvalo poplave nižih priobalnih područja, u kojima danas žive stotine miiona ljudi.
Nju Orleans i drugi delovi južne Lujuzijane, veći deo južne Floride i drugi delovi američke Istočne Obale, značajan deo Bangladeša i veći deo Holandije bili bi potopljeni, ukoliko se ne primene skupe i do sada neviđene mere zaštite obala.
I dok rezultati istraživača navode na zaključak da bi takav rast trajao vekovima, naša planeta bi još u ovom veku mogla da se zagreje u dovoljnoj meri da izazove ovakav ishod - ako se ne smanji efekat staklene bašte.
“Pre oko 34 miliona godina Zemlja je misteriozno počela da se hladi”, kaže profesor Pol Pirson sa Univerziteta Kardif, koji je zajedno sa stručnjacima Univerziteta Bristol i A&M univerziteta u Teksasu analizirao fosilne ostatke u stenama istočnoafričkog sela Stakišari.
“Na Antarktiku su stvoreni glečeri i tanki ledeni pokrivači, nivo mora je opao, a šume umerenog pojasa potisnule su tropsku vegetaciju u mnogim oblastima. Kulminacija tog perioda je bilo brzo stvaranje antarktičke ledene ploče, koja i danas postoji. Zbog toga smo rešili da utvrdimo da li je u vreme stvaranja antarktičke ledene ploče bilo značajnog smanjenja nivoa ugljen-dioksida u atmosferi.
Rezultati studije, objavljeni u onlajn izdanju časopisa “Nejčer”, potvrđuju da je nivo CO2 u atmosferi počeo da opada pre oko 34 miliona godina, tokom perioda poznatog geolozima kao eocen, i da je ledeni pokrivač počeo da se formira pre oko 33,5 miliona godina, kada je količina ugljen-dioksida u atmosferi dostigla prelomnih 760 čestica u milion čestica.
“Naša studija je prva koja je uspostavila direktnu vezu između stvaranja ledenog pokrivača na Antarktiku i koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi i samim tim potvrđuje postojanje veze između nivoa ugljen-dioksida u atmosferi i globalne klime”, kaže jedan od autora studije dr Bridžet Vejd sa A & M univerziteta u Teksasu.
IZVOR |
PODELI
