Magazin
Naučnici upozoravaju: Jake solarne oluje u sledeće dve godine |
U sledeće dve godine Zemlju bi mogle da pogode jake solarne oluje, jer naše Sunce će uskoro biti na vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti, upozorili su naučnici.
Svetu stoga prete veliki prekidi strujne mreže i kvarovi komunikacionih sistema i satelita.
Vrhunac ovog sunčevog ciklusa, 24. ro redu, dogodiće se 2013, pa će Zemlja biti pod uvećanim rizikom od jakih solarnih oluja.
Majk Hapgud, stručnjak za svemirsko vreme Laboratorije Raterfod Eplton, kaže da ovo pitanje uveliko zabrinjava zapadne vlade. On ističe da se kvarovi usled solarnih oluja retko događaju, ali kad se dese – posledice su katastrofalne.
- Solarne oluje sve više se beleže u registar nacionalnih rizika, koji se koristi za planiranje predupređenja katastrofa, pored događaja tipa cunami i vulkanske erupcije – rekao je on.
Na kraju svake decenije postoji 12 odsto šansi da će velika solarna oluja pogoditi Zemlju, što znači skoro jedan udar u 100 godina. Prethodno je takva oluja bila pre 150 godina.
Glavni razlog za zabrinutost je u tome što Sunce emituje nabijene čestice plazme tokom izbacivanja koronalne mase (CME). Milioni tona tih čestica mogu veoma lako da preplave našu planetu. Jaka oluja može da ošteti ili čak uništi satelite i radio komunikaciju – uključujući i avionsku .
Timovi naučnika u Severnoj Americi i Evropi nadgledaju Sunce i izdaju upozorenja vladama, elektrodistribucijama i avio-operaterima.
Usled jake solarne oluje 1989. došlo je prekida čitave strujne mreže u Kvebeku, Kanada, pa su milioni ljudi proveli devet sati bez električne energije.
Ipak, najjača ikad zabeležena oluja dogodila se 1859, kada su nabijene sunčeve čestice stigle do Zemlje za svega 17 sati. Ovaj događaj je poznat kao Karingtonov, po britanskom astronomu Ričardu Karingtonu, koji je posmatrao oluju. Navodi se da se polarna svetlost videla sa Kariba.
IZVOR |
|
|
|
PODELI
