Magazin
Nesanica je ponekad zdrava |
Dobar san ipak nije lek za sva stanja, tvrde naučnici koji su ustanovili da san može očuvati bolno sećanje zbog čega se kasnije osoba može osećati još gore. Stručnjaci su do tog zaključka došli tokom testa u kojem su ljudi gledali uznemirujući ili traumatski doživljaj, pri čemu su učesnici bili manje emocionalno uznemireni ako su sledećih 12 sati ostali budni.
Neurolozi Univerziteta Masačusets misle da to ima logike, jer je funkcija sna očuvanje memorije, pa čak i ako je reč o traumi.
Tokom istraživanja 106 muškaraca i žena gledalo slike od kojih su pojedine bile neutralne, a neke vrlo negativne - poput nasilja, rata i saobraćajnih nesreća. Ispitanici su kasnije ocenile svoju emocionalnu reakciju od jedan do devet.
Dvanaest sati kasnije opet su im pokazali slike, neke nove, a neke već vidjene, pri čemu su ispitanici trebalo da kažu da li su sliku prethodno videli i morali su opet da ocene emocionalnu reakciju.
Polovina osoba iz grupe je slike gledala tokom dva dana, a u medjuvremenu su spavali, dok je druga polovina prvu seriju slika pogledala ujutro, a drugu uveče istog dana, a da u medjuvremenu nisu spavali.
One koji su u med]uvremenu spavali slike nasilja su uznemirile jednako ili i više nego prvi put, a s druge strane, oni koji su ostali budni, na drugu seriju slika reagovali su manje emotivno.
Istraživač doktorka Rebeka Spenser je rekla da je ovim istraživanjem dokazano da san čuva memoriju, ali i emocionalnu reakciju koju su ispitanici imali tokom neke situacije, što predstavlja novinu za istraživače.
Doktorka Spenser i njene kolege sprovešće dodatne testove da bi utvrdili koliko je dugo potrebno ostati budan, a za sada se pretpostavlja da period stanja budnosti mora biti proporcionalan doživljenoj traumi.
IZVOR |
|
|
|
PODELI
