VAŠINGTON - Budućnost je već stigla!
Savršeni bionički udovi, koji će reagovati na misli i raditi ono što je dosad bile zamislivo samo ljudima s pravim rukama i nogama, već su realnost, a naučnici rade na razvoju udova koji će, baš kao i pravi, moći da osećaju.
Spas za one koji su usled bolesti ili nesreće ostali bez ruku ili nogu već je stigao. Pacijenti već sad mogu da, uz pomoć najnovijih superproteza, obavljaju najsloženije zadatke, kao što je otvaranje flaše ili manipulacija ključevima.
Stručnjaci se slažu da je napredak velik - najnovije proteze mogu koordinisano da savijaju po dva zgloba i nezavisno pokreću više prstiju odjednom. Međutim, ono najvažnije, što najviše nedostaje svima koji su izgubili ruku ili nogu, još uvek nedostaje - osećaj. Pokreti su omogućeni, preciznost takođe, ali jedno je nešto raditi nešto, a sasvim drugo osećati to.
Čitanje signala
- Izgubio sam ruku posle nesreće 2010. godine. Dobio sam odličnu protezu, najnovije generacije, ali stalno lomim stvari i ispuštam ih samo zato što nemam nikakav osećaj. Kad bih ga imao, to bi bilo kao da ponovo imam ruku - kaže Igor Spetić iz Medisona.
Protetičari sad pokušavaju da urade upravo to - da „naprave“ osećaj. Istraživači su dosad uspeli da pročitaju signale koji dolaze iz mozga i pretvore ih u binarni kod, a pred njima je da napišu informacije koje odlaze u centralni nervni sistem.
Brz napredak tehnologije
- Na početku smo. To je veoma komplikovan miks informacija. Ipak, napredujemo brzo i osećaji u bioničkim udovima verovatno su sledeća velika stvar koja će se desiti - kaže Robert Kirš, biomedicinski inženjer s univerziteta Kejs vestern u Ohaju.
Najveći problem, kako tvrde naučnici, jeste slanje dobijenih i prevedenih signala iz veštačkih udova na pravo mesto u mozgu. Dalje, problem je i količina informacija - tekstura, vibracije, bol, temperatura, oblik, kao i signali iz receptora u mišićima, zglobovima i tetivama.
IZVOR |
PODELI
