Britanski premijer je potrošio milione funti da bi izmerio koliko su Englezi srećni. Psiholozi pak tvrde da je taj novac uludo bacio, jer oni već znaju šta nas čini zadovoljnim, a nije potrebna velika genijalnost da bi se do tog odgovora stiglo. Naime, novac je u vrhu skale faktora koji Engleze, ali i ljude širom sveta usrećuje.
Otkrića britanskog Ekonomskog instituta pokazuju da je stepen sreće u direktnoj vezi sa bogatstvom koje osoba poseduje. Takođe, verovanje da nivo sreće opadne kada čovek dostigne određeno bogatstvo nije osnovano. To su pokazali podaci sakupljeni iz 126 država.
Po teoriji iz 1974. koju je napravio Ričard Isterlin sreća stagnira kada bogatstvo nadmaši određeni nivo. Ipak, novo istraživanje pobija tu tezu. Ako se prihodi povećaju za 20 odsto, uticaj na opštu sreću je isti bez obzira koliko bogatstvo osoba ima na početku.
Koncept merenja sreće je prvi put započet u himalajskom kraljevstvu Butan pre 40 godina kada je kralj Džigme Singie Vančuk rekao da napredak treba da se meri ukupnom nacionalnom srećom. Tokom poslednje četiri decenije slične ideje su imale različite vlade širom sveta koje su želele da promovišu ideju da je opšta dobrobit važnija od prihoda.
Britanski premijer je potrošio milione funti da bi izmerio koliko su Englezi srećni. Psiholozi pak tvrde da je taj novac uludo bacio, jer oni već znaju šta nas čini zadovoljnim, a nije potrebna velika genijalnost da bi se do tog odgovora stiglo. Naime, novac je u vrhu skale faktora koji Engleze, ali i ljude širom sveta usrećuje. 
PODELI
