U Viminacijumu pronađen novi ogromni fosil mamuta, verovatno je reč o groblju. Otkopani deo pronađenog skeleta duži je od deset metara, prenose "Novosti".
U arheološkom nalazištu Viminacijum ne leži samo rimska carska grobnica već najverovatnije i groblje mamuta, kažu ushićeni stručnjaci Arheološkog instituta SANU. Oni su u sredu uveče otkrili novi ogromni fosil mamuta na površinskom kopu uglja u Starom Kostolcu. Do sada otkopane kosti pokazuju da je ovaj primerak preistorijskog pretka slona bio mnogo veći od mamutice Vike, takođe otkrivene na kopu „Drmno“ u junu 2009. godine.
- Vika je bila oko šest metara duga i oko 4,5 visoka, što znači da je bila skoro upola manja od mamuta kojeg smo upravo otkrili - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum. - Do sada otkopani deo novog skeleta duži je od 10 metara, a iskopavanja su tek počela. Vikinog brata pronašli smo na lokaciji simboličnog imena Nosak, oko kilometer istočno od mesta gde je pronađena Vika, kojoj su ime darovali čitaoci „Novosti“.
Novi fosil je otkriven na dvadesetak metara dubine, odnosno na koti koja je deset metara viša od one gde je nađena Vika, pa stručnjaci s Viminacijuma očekuju još fosila. U vreme kad su mamuti uginuli ovaj prostor se nalazio u delti ogromne preistorijske reke koja se na ovom mestu ulivala u Panonsko more, a upravo na takvim mestima najčešće se nalaze skeleti mamuta.
- Geološka ispitivanja potvrđuju da su mamuti, kao i današnji slonovi, imali mesta na koja su, vođeni nekim misterioznim nagonom, dolazili da bi umrli - kaže geolog Vlada Miletić iz Centra za nove tehnologije. - Veoma je moguće da ovde nađemo još fosila, pa će Viminacijum postati jedinstven i po tome što osim carske grobnice ima i groblje mamuta.
To potvrđuju i mladi doktorandi Arheološkog instituta SANU koji su otkrili u sredu veče prve kosti džinovskog mamuta.
- U profilu tla koje je „zagrizao“ bager nedaleko od novog mamuta vidi se još ogromnih kostiju - kaže mr Nemanja Mrđić.
U sredu uveče on, mr Saša Redžić, mr Mladen Jovićić i mr Ilija Danković pošli su u redovnu patrolu duž sveže otkopane ivice površinskog kopa. Pešačeći ispod litice od žutog lesa, visoke pedesetak metara, videli su nešto nalik na kost. Odmah su zgrabili ašove i budake i počeli da usecaju stepenice za prilaz, a kad su najzad stigli na vratolomno visoku kotu, potvrdilo se da je reč o ogromnoj kosti mamuta, koju je zakačio zub bagera. Na trošnoj ivici od lesa nastavili su kopanje finijim alatom, špahtlama i metlicama, pod svetlošću baterijskih lampi.
- Pred zoru su me probudili i pozvali da hitno dođem na lokalitet Nosak - kaže prof. dr Korać. - Imao sam šta i da vidim. Otkrili su deo ogromne kljove, koja je virila iz lesa i kost dužu od 1,4 metra. To ukazuje da je reč o ogromnom mamutu, verovatno mužjaku, a u narednim danima ćemo veoma polako otkrivati ovog diva, jer je teren izuzetno rizičan po istraživače.
OPTOKOPTER
NAUČNICI u Viminacijumu dobili su i neobično pojačanje letačko-snimateljsku ekipu s neobičnom daljinski upravljanom letelicom - optokopterom. Nalik metalnom pauku sa osam helikopterskih elisa, optokopter nosi kameru za snimanje nepristupačnih terena.
Nenad Petrović je snimatelj, a Dejan Kremić je pilot optokoptera koji sa zemlje upravljaju letelicom koja ima neverovatne manevarske sposobnosti i može da snima iz svih uglova na svim visinama do 500 metara, u radijusu od jednog kilometra.
|
PODELI
