Opasnost od udara asteroida postoji, ali je mala!

Šansa za neki veliki udar s apokaliptičnim posledicama minorna u neposrednoj budućnosti, te da je veća statistička šansa da nastradate u sopstvenom kupatilu nego da vam meteorit padne na glavu. Međutim, čovečanstvo ipak mora da ulaže resurse u praćenje kretanja nebeskih tela i razvijanja strategija za eventualnu odbranu na duže staze
Ako vas plaši da će se smak sveta dogoditi za vreme naših života, možete da odahnete! Udarac nekog nebeskog tela iz svemira, koji bi mogao da zbriše ljudsku vrstu sa lica Zemlje, poput onog koji je izazvao pomor dinosaurusa, ipak nije mnogo verovatan, barem ne u skorije vreme.

Uprkos Holivudu i šokantnim dokumentarcima sa “Diskaverija”, šanse da se tako nešto desi u narednim decenijama statistički su beznačajne. Strah i panika koji se šire svaki put kada pored nas prođe neko okom vidljivo nebesko telo je iskonski, ali ne uvek i opravdan. Više ne živimo u pećinama i nema potrebe za sujevernim strahom od stvari koje se dešavaju na nebeskom svodu koji su osećali naši kosmati preci.
Sinoć je u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra održana tribina u organizaciji Centra za promociju nauke posvećena skorom prolasku komete C/2011 L4, koja će na našim prostorima biti vidljiva golim okom. Ovo nebesko telo je 5. marta prošlo pored Zemlje na svom eliptičnom putovanju ka centru Sunčevog sistema i nikakve negativne posledice po živi svet nisu primećene.

Kometu će stanovnici Srbije, koji budu bili budni, moći da posmatraju 10. marta u pet ujutru kada se bude maksimalno približila Suncu, ukoliko meterološke prilike budnu povoljne.

Gosti tribine su bili svetski poznati srpski astrofizičar Milan M. Ćirković iz Astronomske opservatorije u Beogradu, Nikola Božić iz Istraživačke stanice Petnica, astronom Igor Smolić iz Instituta za fiziku u Beogradu, Voja Antonić – konstruktor prvog domaćeg računara i autor knjige “Da li postoje stvari koje ne postoje?”, Sebastijan Adanko iz Kluba ljubitelja naučne fantastike, Lazar Komarčić i Dragana Grbić iz Instituta za književnost i umetnost.

Izlaganja su bila u duhu multidisciplinarnosti, ali su imala zajedničku temu - opasnost od udara nebeskih tela u Zemlju. Veliki broj meteorita i kometa kruži Sunčevim sistemom još od samog njegovog nastanka, kao ostaci prvobitnog oblaka gasa koji je i iznedrio Sunce , planete i mesece. Postoje brojni dokazi da su njihovi sudari bili redovna pojava u najstarijoj istoriji sistema i da su verovatno imali presudni uticaj na nastajanje mnogih nebeskih tela.
Postoji i vrlo ozbiljna hipoteza da je Mesec nastao kao posledica jednog takvog posebno burnog sudara, kada se deo zemljine kore od siline odvojio i formirao našeg pratioca. Takođe, procenjuje se da je oko deset odsto sve vode na Zemlji poreklom iz svemira, odnosno da su je doneli ledom okovani meteoriti u njenoj najranijoj istoriji.

Posebna pažnja posvećena je popularnoj percepciji opasnosti koju ova nebeska tela predstavljaju – Voja Antonić je izneo istorijski pregled masovnih histerija koje su prolasci kometa izazivali, čak i u najnovijoj istoriji. Tako su 1997. godine u SAD pripadnici sekte Nebeske Vratnice izvršili masovno samoubistvo u verovanju da će navodni svemirski brod koji se nalazi u repu Hale-Bop komete pokupiti njihove duše i na taj način ih spasti skorog smaka sveta. Većina je čak spakovala i kofere sa ličnim stvarima i potrepštinama za taj put.

Nikola Božić smatra da mediji često svojim senzacionalističkim izveštavanjem igraju veliku ulogu u širenju ovakvih panika i da novinari ne komuniciraju dovoljno sa stručnjacima koji bi mogli da pruže realnu procenu opasnosti, već da se prostor daje diletantima i paničarima, što može da ima i tragične posledice.
Takođe, moglo se čuti i o istoriji naše najstarije astronomske literature koja je opisivala ove pojave, poput “Večitog kalendara” Zaharija Orfelina iz 1783. godine ili naučnih spisa Jovana Rajića napisanih sasvim u duhu prosvetiteljskog duha tog vremena. Pomenuta je i naučno-fantastična literatura, koja se, začudo, nije mnogo bavila ovom opasnošću. Holivud je 1998. godine snimio dva blokbastera – “Armagedon” i “Duboki udar” – koji na uzbudljiv, ali ne mnogo realan način prikazuju scenario udara asteroida u našu planetu, kao i neke opcije koje nam stoje na raspolaganju da se od takvog udara zaštitimo.

Nasuprot spektakularnim nuklearnim eksplozijama predloženim od holivudskih scenarista, astronomi su mišljenja da bi diskretnije opcije poput slanja satelita koji bi farbali potencijalno opasne meteorite u crnu ili belu boju, čime bi se postigla postepena promena njihovih orbita, bile mnogo bezbednije i praktičnije.
Pomenut je, naravno, i skorašnji incident u Rusiji kada su delovi metorita pali na grad Čeljabinsk, povredivši više od 1.200 ljudi. Meteorit se raspao prilikom ulaska u atmosferu oslobađajući energiju od 500 kilotona, što odgovara snazi 20-30 atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki. Njegov nailazak niko od astronoma nije mogao da predvidi zbog relativno malih dimenzija i neoubičajene putanje. Ipak, većina žrtava su pretrpele samo lakše povrede i to mahom od polomljenih stakala i sličnih opasnosti koje proističu od življenja u urbanom okruženju, a ne od samih fragmenata meteorita.
Milan Ćirković je podvukao da je šansa za neki veliki udar s apokaliptičnim posledicama minorna u neposrednoj budućnosti, te da je veća statistička šansa da nastradate u sopstvenom kupatilu nego da vam meteorit padne na glavu. Međutim, čovečanstvo ipak mora da ulaže resurse u praćenje kretanja nebeskih tela i razvijanja strategija za eventualnu odbranu na duže staze , jer je poznato da su takvi udari izazvali više masovnih izumiranja u daljoj prošlosti planete, poput udara koji je pre 65 miliona godina uzrokovao izumiranje dinosaurusa.

IZVOR

Magazin