Iako je teško poverovati, španski naučnici tvrde da su pre oko 11 miliona godina preci džinovske pande živeli u šumama Saragose, na severoistoku Španije.
Prema pisanju časopisa "Estudios Geologicos", paleontolozi španskog Nacionalnog prirodnjačkog muzeja i univerziteta u Valensiji otkrili su u ovoj oblasti fosilizovane zube iz perioda miocena koji pripadaju dosad nepoznatoj vrsti medveda za koje se veruje da su daleki rođaci današnje džinovske pande.
"Reč je o malom medvedu, manjem i od malajskog medveda, koji važi za najmanjeg medveda na svetu", kazao je paleontolog Huan Abelja jedan od učesnika istraživanja.
Ovaj medved, nazvan agriarctos beatrix, težio je najviše 60 kilograma i imao crno krzno sa velikim belim flekama na grudima, oko očiju i verovatno u predelu repa.
Hranio se voćem i povrćem i živeo je u šumama čiji je nestanak najverovatnije i doveo do njegovog izumiranja.
Džinovska panda spada u red ugroženih životinja - procenjeno je da je u divljini preostalo 2.000 pandi i oko180 koje žive u zatočeništvu.
Iako je teško poverovati, španski naučnici tvrde da su pre oko 11 miliona godina preci džinovske pande živeli u šumama Saragose, na severoistoku Španije. 
PODELI
