Želite da uplatite dopunu za telefon, ali ne možete da se setite svog broja telefona. Nemate razloga za paniku! Prema najnovijim istraživanjima, više od 70 odsto Evropljana pati od rupa u memoriji. Obicno su posredi samo privremeni i kratkotrajni poremecaji, koji nemaju nikakve veze sa senilnošcu ili nekim psihickim poremecajima. Uglavnom je rec o zaboravnosti, koja je posledica rasejanosti, nepažnje i premorenosti. Uostalom, zaboravnost ima i neke pozitivne strane - naš mozak svakodnevno bombarduje tolika kolicina informacija da bi on eksplodirao da ne može da pravi automatsku selekciju poruka. Problem godina, medutim, ne treba zanemariti. Vremenom pamcenje neizbežno gubi na efikasnosti i posle 65. godine zaboravnost je potpuno normalna „fiziološka pojava”. Ipak, ako se poznaju mehanizmi pamcenja, lakše ga je održati u dobroj formi. Memorija može da se podeli na neposrednu, kratkorocnu i dugorocnu. Neposredna je kada traje samo nekoliko sekundi (na primer, kada neki broj telefona pamtimo samo onoliko koliko nam je potrebno da bismo ga okrenuli, da bismo ga odmah zatim zaboravili). Kratkorocna je ako neku informaciju koja bi mogla da nas zanima cuvamo samo privremeno, a dugorocna je kada satima, danima, godinama ili celog života pamtimo sadržaje koje nipošto ne smemo da zaboravimo, izmedu ostalog i zato što od njih zavisi naš opstanak. Memorija nije lokalizovana u nekom odredenom delu mozga. On se sastoji od razlicitih oblasti i svaka od njih ima odredenu ulogu u prizivanju slika, pokreta, zvukova i informacija. Naucnici pretpostavljaju da je za dugorocnu memoriju zadužena cela moždana kora (narocito deo oko i iznad ušiju ako se gleda sa spoljašnje strane), dok su centri za neposrednu i kratkorocnu memoriju po svoj prilici smešteni negde duboko u mozgu (spolja gledano, negde iznad nosa).
Vitalnost uma u velikoj meri zavisi od nacina života, pri cemu kljucnu ulogu imaju ishrana, fizicka i intelektualna aktivnost. Za dobru memoriju je neophodna uravnotežena ishrana, koja ce mozgu obezbediti sve supstance neophodne za pravilno odvijanje svih biohemijskih procesa u njemu (belancevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, mineralne soli i enzimi). Treba, medutim, izbegavati tešku hranu pošto ona ne opterecuje samo želudac vec i mozak.
Glavi prija i fizicka aktivnost (pešacenje, vožnja bicikla, bavljenje bilo kojim sportom na amaterskom nivou) pošto povecava priliv krvi u mozak, koji tako ima na raspolaganju dovoljno kiseonika.
Osim toga, treba imati na umu da je mozak poput mišica kome je, da bi dobro funkcionisao, potreban stalni trening. Što ga više koristimo i što više veza uspostavlja neka nervna celija sa drugim neuronima, naše intelektualne sposobnosti su bolje.
Za borbu protiv mentalne lenjosti strucnjaci preporucuju citanje, pisanje i ucenje. Pomaže i rešavanje ukrštenih reci i drugih enigmatskih problema, igranje karata i šaha, ucenje stihova i verbalnih ili numerickih sekvenci napamet... I, naravno, ne treba zaboraviti ni dobar san (u proseku osam sati dnevno), bez koga nema bistrog uma.
- Emotivni stres, mentalni premor, anksioznost ili apatija otežavaju fiksiranje uspomena i njihovo vadenje iz skladišta u kome smo ih pohranili. Emotivna ravnoteža je, dakle, uslov za dobro pamcenje.
- Memorija otkazuje i onda kada je mozak predugo izložen intenzivnoj aktivnosti.
- Zloupotreba nekih lekova (pilula za spavanje, sedativa ili antidepresiva) može negativno da se odrazi na pamcenje. Zato se strogo treba pridržavati uputstva lekara i nikada ih ne treba kombinovati. Kokteli ovih lekova mogu da oštete mozak.
- Prekomerno konzumiranje alkohola nipošto ne pogoduje pamcenju. Štaviše, ono je jedan od najcešcih uzroka oštecenja nervnih centara zaduženih za memoriju.
|
PODELI
