Svaka emocija ima svoj organ: zbog previše uzbuđenja pati srce, brige se odražavaju na slezenu, od stalnog straha stradaju bubrezi, a od tuge pluća. Kad smo pod stresom, imamo "grč u želucu", kad zbog tuge plačemo, "gušimo se od suza", a kad nas nešto preplaši ,"tresemo se od straha". Emocije su usko vezane uz fizičko zdravlje, a mnoge bolesti uzrokovane su potiskivanjem osećaja.
- Sve ide iz misli, iz kojih se rađaju emocije, a one deluju na telo tako da pojačavaju rad ili simpatikusa ili parasimpatikusa. Ova dva dela autonomnog živčanog sastava tako mogu doći u neravnotežu što uzrokuje fizičku bolest - objašnjava doktorka Meri Bura.
Dokazano je da emocije poput straha i depresije u telu izazivaju bitno različite hemijske reakcije od onih koje izazivaju sreća i zadovoljstvo. Ipak to ne znači da dobro zdravlje podrazumeva život u savršenim uslovima - nije toliko važno ono što se događa oko vas koliko je važna vaša reakcija na životne događaje, slažu se stručnjaci.
Emocije je nemoguće kontrolisati, ali je moguće naučiti prihvatiti ih, promatrati ih i učiti od njih. One pokazuju što se događa unutar vas i potrebno ih je slušati. Ipak, emocije nisu jedini uzrok bolesti - neki psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75 posto slučajeva odgovorne potisnute emocije, a da ostatak otpada na genetiku.
SUOČAVANJE JE UVEK NAJBOLJE REŠENJE
Emocije su sastav upozorenja. One su najpouzdaniji pokazatelj onoga što se događa u životu čoveka i pokazuju put koji treba slediti, kaže psiholog Moris Elias. Iako suočavanje može biti teško, ono je dugoročno najbolje rešenje.
BEG VODI U RALJE BOLESTI
Ignorisanje ili potiskivanje emocija uzrokuje ozbiljne bolesti poput raka, artritisa, ali i brojna hronična oboljenja. Često se pojavljuje i osećaj depresije koji dodatno otežava lečenje i oporavak.
PREPOZNAVANJE SASTAVA UVERENJA
Emocije su utemeljene na verovanjima iz detinjstva. Sastav uverenja koji se formira do detetove sedme godine određuje kako će kao odrasla osoba videti svet i situacije oko sebe. Čim čovek shvati i prepozna svoju šemu uverenja, lakše će se suočiti s mislima zbog kojih se stalno vrti u začaranom krugu.
SVAKA EMOCIJA IMA SVOJ ORGAN
Sedam je osnovnih emocija - ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok, a svaka je povezana s funkcioniranjem i zdravljem organa. Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećaji počeli da deluju na zdravlje. Ipak funkcioniše i u drugom smeru. Primer, ako jetra prikuplja previše toksina, pojaviće se ljutnja i čovek je iz njemu nepoznatog razloga razdražljiv. Isto tako, ljutnja će uzrokovati neravnotežu u funkcionisanju jetre to postaje začarani krug. Ljutnja je povezana sa zameranjem, frustriranošću i besom te ako se ne suočava s njom, može biti okidač za glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak. Ljudi skloni želučanim problemima zbog ljutnje patiti od gastritisa ili čira na želucu.
ZAROBLJENI U POTISKIVANJU
Događaji s kojima se ne žele suočiti ljudi često rešavaju tako da se prave da se nisu ni dogodili jer ne žele proživljavati bol koju donose. Emocije tako ostaju u telu dok se ne odluče suočiti s njima, a oni osećaji koji se dugo zadržavaju u telu uzrokuju fizička oboljenja. Kako gutanje emocija oduzima puno energije, tako telu nedostaje "goriva" za druge aktivnosti. To sve izaziva osećaj hroničnog umora, depresiju i želju za samoćom. Pojavljuje se i potreba za ispunjavanjem praznine pa ljudi često posežu za hranom, Previše uzbuđenja, čak i onoga koje smatramo pozitivnim poput organizacije venčanja, može izazvati nervozu, tegobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost. Oni koji večno traže uzbuđenje takođe spadaju u ovu grupu. alkoholom, drogama ili seksom. Ipak to su sve kratkoročna reešenja. Suočavanje s traumatičnim događajem odložiće će loše emocije i bol.
U "MA TO I NIJE VAŽNO" KRIJE SE KLOPKA
Suočite se s "beznačajnim" povredama jer se često pod naznakom nebitnog nalazi ono što nas je povredilo. Nerazrešeni problemi onemogućuju vam da krenete dalje. Ne prejedajte se ako ste tužni, popričajte s nekim. Pokušajte otkriti koja je emocija u pozadini potrebe za prejedanjem, opijanjem ili usputnim seksom. Posvetite se rešavanju emocija umesto da ih "lečite" kompulsivnim ponasanjem.
SREĆA: SRCE
Previše uzbuđenja, čak i onoga koje smatramo pozitivnim poput organizacije venčanja, može izazvati nervozu, tegobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost. Oni koji večno traže uzbuđenje takođe spadaju u ovu grupu.
BRIGA: SLEZINA
Preterana zabrinutost postaje normalna za današnje društvo prepuno stresnih situacije. Velika briga utiče i na ispravno funkcionisanje slezine. Iako je konvencionalna medicina sklona prevideti važnost ovog organa, važno je napomenuti da poremećaj rada slezine može dovesti i do probavnih smetnji poput loše probave, a u nekim slučajevima uzrok hroničnog umora upravo je poremećaj ispravnog funkcionisanja ovoga vitalnog organa.
STRAH: BUBREZI
Emocija straha povezana je s bubrezima. Normalno je povremeno osećati strah, ali kad stanje strahovanja postane hronično, počinje uticati na zdravlje. Nenamerno mokrenje najčešći je znak poremećaja te čak i kod dece mokrenje u krevet može biti rezultat preteranog straha od nekog ili nečeg. Dugotrajno stanje straha vodi do hronične slabosti i umora.
ZAMIŠLJENOST: SLEZINA
Previše razmišljanja o nečemu utiče na funkcionisanje slezine. Uzrokuje osećaj melanholije i nemogućnost koncentracije. Osoba koja pati od previše promišljanja može psetiti simptome poput slabog apetita, može zaboraviti jesti ili imati osećaj nadutosti nakon obroka. Zbog slabog funkcionisanja slezene moguća je i pojava izuzetno bledog tena.
ŠOK: SRCE
Šok nije povezan samo s jednim organom, ali zbog svoje neočekivanosti najviše utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovek će osetiti stanje izuzetne spremnosti na borbu ili beg zahvaljujući lučenju adrenalina. Nakon šoka pojavljuju se preskakanje srca, tegoba, a nakon toga nesanica. Dugotrajno stanje šoka izaziva ozbiljne posedice na celo telo te uzrokuje poremećaje poput PTSP-a.
TUGA: PLUĆA
Ljudi koji proživljavaju duga razdoblja tuge obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u području grudi, skloni su prehladi i gripi, napadima astme, ali i problemima s kožom. Za osobe koje su u razdoblju tugovanja tipično je često plakanje, a sve to može uzrokovati i depresiju.
IZVOR |
PODELI
