Da li je vaš partnerski odnos zadovoljavajući? Da li ste možda vašom vezom samo vi zadovoljni?
Kao svaka osobina u životu čoveka, i partnerski odnos je živa tvorevina,
koja se menja s godinama i iskustvom, dopunjuje i razvija, poput nas
samih. Veza, u kojoj smo bili u dobu od 20 godina, sigurno se ne može
upoređivati s onom u srednjim godinama. Isto kao što se ne može
upoređivati naše tadašnje i sadašnje poimanje i iskazivanje ljubavi.
Zato je Ketlin Vajt, istraživačica partnerskih odnosa, zajedno sa svojim saradnicima razvila model merila zrelosti odnosa.
Prema tom modelu međuljudske odnose delimo na tri nivoa:
1. Usmerenost na sebe: Na prvom nivou ne
doživljavamo punoću i simbiozu partnerstva, u kojoj su važne i
partnerove potrebe, želje i razvoj ličnosti, već smo egocentrično
usmereni na same sebe. Zanimaju nas samo sopstvene želje i planovi. Među
partnerima nema otvorene i iskrene komunikacije.
2. Usmerenost prema partneru: Na tom nivou već
počinjemo da uvažavamo partnera, koji ima svoja sopstvena prava, što je i
u skladu s društvenim merilima. Svesni smo da je prihvatanje i
uvažavanje drugog obavezan deo prijateljstva i romantične veze. Međutim,
tome još uvek nismo dorasli do te mere da bismo na partnera gledali kao
na samostalnu osobu, pogotovo ne samo s romantične strane.
3. Usmerenost zajedništvu: Poslednja faza je ujedno i
najviši nivo zrelosti. U njoj imamo vrlo dobru intorspekciju u sebe
same, znamo da izražavamo i zadovoljavamo svoje interese, a važan nam je
i partner, njegove potrebe, motivi... Svojoj partnerki pružamo
emocionalnu podršku, odlučujemo se za odanost i svesni smo da u odnos,
ako želimo da uspe, moramo da ugrađujemo svoje vreme i energiju.
Mladi se, iako se sami sebi čine odraslim, obično nalaze
unutar prvog nivoa, a u najboljem slučaju na prelazu iz prvog u drugi
nivo. S godinama, iskustvom i ličnim razvojem imamo mogućnost da
postignemo treći, najviši i najzreliji nivo.
|
PODELI
