Prošle su godine i godine od kada ste čuil da je Toyota predstavila model čija je jedina svrha zabava. Najzad, evo takvog automobila pred nama.
Kompanija, čija je istorija obeležena dobrim sportskim automobilima i upesima na trkalištima, odlučila je u 21. veku da promeni svoju filozofiju. Pravac koji su uhvatili bio je u to vreme donekle radikalan ali postavio je kompaniju među pionire zelenih i efikasnih automobila.
Prema mišljenju mnogih ljubitelja automobila, eko ili zelene Toyote nisu bile uzbudljive ni za vožnju ni za gledanje.
Ipak rezultati sa tržišta govore drugačije jer Toyota je do sada su prodala preko 4.000.000 hibrida. Takođe, Toyota je prodala skoro isti broj svojih sportskih modela Celica.
Model koji sam imao priliku da isprobam na krivudavim putevima oko Barselone, ali i na trkačkoj stazi, nastao je iz saradnje Toyote i Subarua. Obe kompanije proizvode ove automobile. Toyotin model zove se GT86 a Subaruov BRZ.
Sastojci za recept koji su izbarali udruženi Japanci su bokser motor zapremine 2000 kubika koji bez turbo punjenja razvija 200ks; snaga motora prenosi se preko šestostepenih menjača, bilo ručnih ili automatskih, na zadnje točkove.
Veoma važni ciljevi bili su da se održi relativno mala masa automobila (1239kg) i da se što bolje izvaga njen raspored između prednje i zadnje osovine. Odnos koji je izabran je 53:47 u korist prednje osovine.
Bokser motor, zbog svoje pljosnate konstrukcije, doprinosi održanju niskog centra gravitacije, a to dalje poboljšava vozne karakteristike automobila.
Veliki otvor na prednjem delu popunjen je maskom čije saće ima oblik slova T. Ovaj oblik ponavljaće se na još nekoliko mesta na automobilu (instrument tabla, svetla na repu automobila, patosnice i centralna konzola).
Čitav prednji deo izgleda kao da je inspirisan nekim od svemirskih brodova iz serija Ratova zvezda. Sastoji se iz nekoliko segmenata u koje su umetnuta svetla svih mogućih tehnologija – od LED preko ksenona do halogenih.
Čini mi se da dizajneri nisu uspeli da prenesu agresivnost sa prednjeg dela na bok automobila. Iako su okviri prednjih točkova ispupčeni i uokvireni, intenzitet emocija opada kako se oko kreće prema paru zadnjiih točkova
Iako je inspirisano izgledom stare Toyote GT 2000, staklo iza vrata je element koji mi se najmanje dopada na čitavom automobilu. Čini mi se da je Toyota ovde pribegla najlakšem mogućem dizajnerskom rešenju koje je viđeno na mnogim automobilima u poslednjih destetak godina (uključujući i Hyundai Coupe).
Iza ovog dela, stvari ponovo počinju da se zakuvavaju. Optimalan protok vazduha korišćen je za oblikovanje zadnjice. Krila su ispupčena tako da usmeravaju vazduh prema zadnjem spojleru pa se stvara precizno odmeren pritisak prema tlu pri brzinama na kojima većini vozača raste broj otkucaja srca.
Na zadnjem delu prvo ćete primetiti veliki difuzor koji se izvlači iz poda automobila. Iz njega izviruju i dve izduvne cevi čiji je prečnik u skladu sa imenom automoila, 86mm.
Inače, broj “86” u imenu Toyote GT86 pre svega je inspirisan modelom AE 86 iz osamdesetih godina prošlog veka, koji je bio iste konfiguracije, lagan i veoma pristupačan za modifikovanje. Zatim, desilo se da i prečnik i hod klipa u motoru moraju biti 86mm kako bi motor ostvario željene performanse.
Kabina je urađena po svim “kupeovskim” propisima. Veoma se nisko sedi, putnike razdvaja veliki tunel kroz koji “prolazi” pogon a upravljač ulazi u kabinu pod pravim uglom.
GT 86 toliko je nizak da sam pri ulasku nekoliko puta udario “bubrežnim” regionom leđa u A stub. Osobama prosečnog rasta ovo se neće dešavati.
Zato, kada sam seo, osetio sam se kao da se auto jednostavno skupio oko mene, zakopčao i zaključao, sve u cilju da bih što bolje mogao da ga osetim tokom vožnje.
Noge su mi bile skoro ispružene, a volan na idealnoj udaljenosti od tela. Ovo je inače najmanji, ikada ugrađeni volan u jednu Toyotu i ne, prečnik mu nije 86 već 36cm.
Kao nastavak sportske filozofije, na upravljaču se ne nalaze komande audio uređaja ili nekog drugog sistema. Centralna konzola nalazi se dovoljno blizu da vam se čini da komande na njoj možete aktivirati samo ako im namignete.
Oblik komandi klima uređaja podseća na matice šrafova dok su ostali prekidači dizajnirani u sportskom duhu, nalik onima na Nissanu GT-R.
Instrument tabla organizovana je u apsolutno istom maniru. Dominira veliki obrtomer kojem je skala tako postavljena da su vam vrednosti 5000, 6000, 7000 i 8000 uvek u vidnom polju. Postoje dva brzinomera, jedan digitalni, u okviru obrtomera, dok je drugi zaseban i analogni.
Zanimljivo je da je mikrofon za telefonske razgovore smešten na stubu upravljača, umesto negde oko unutrašnjeg retrovizora, što je najčešći slučaj.
Kako su i menjač i motor malih dimenzija, ostalo je dovoljno prostora za dobro pozicioniranje nožnih komandi.
One su na dovoljno velikom prostoru za ples koji umeju da izvode samo vešti vozači (među-gas). Podijum je od aluminijuma.
Na centralnoj konzoli nalazio se Toyotin Touch multimedijalni uređaj koji reprodukuje muziku sa svih poznatih medija. Ujedno sadrži i navigacioni uređaj sa ekranom osetljivim na dodir.
Tokom vožnje katalonskim autoputevima ispuštao je zvuke upozorenja ukoliko bih naišao na fiksnu saobraćajnu kameru ili ako bih vozio brže od ograničenja. Mnogo zanimljiviji od audio uređaja je takozvani generator zvuka koji prenosi buku motora i izduva u kabinu.
Po slobodnoj proceni, rekao bih da u auto mogu da se smeste četiri Japanca prosečne visine. Sa dva Srbina u kabini, zadnja klupa postaje samo ostava za sitnice.
Kako je GT86 opremljen “keyless” sistemom, za upotrebu bez klasičnog ključa, motor se startuje pritiskom na dugme.
Svaki sportski auto, kojem je stalo do svog imidža, programiran je da se u prvoj sekundi rada zavrti do nekoliko hiljada obrtaja. Čisto da stavi do znanja okolini da je startovan.
Bokser svakako ne zvuči kao V8 ali poseduje određenu grubijansku notu.
Iako je reč o sportskom automobilu, pri niskim brzinama i na malim obrtajima, GT86 ponaša se isto kao i bilo koja Corolla - nežno, tiho i veoma prijatno za vožnju. Jedino veoma kratak i precizan hod ručice menjača odaje sportski duh.
Jedna od nekoliko razlika između Subarua i Toyote leži upravo u načinu podešavanja oslanjanje kod dva srodna modela.
Toyota je mekše podešena u ovom paru tako da tokom svakodnevne upotrebe nikada ne trese bubrege, ali da na stazi dozvoljava taman toliko naginjanja da budete svesni brzine kojom se krećete kroz krivine.
Posle skoro tri sata vožnje po autoputevima i krivudavim planinskim putevima stigli smo na trkačku stazu. Prosečna potrošnja goriva iznosila je 7,1 l na 100km, iako o potrošnji nisam vodio računa. Trudio sam se da što više uživam u zvuku koji proizvodi vožnja na umereno visokim obrtajima.Prilikom organizacije ovakve vrste događaja, uvek se vodi računa o bezbednosti i disciplini učesnika. Takođe, jedan od ciljeva je da se sačuvaju i automobili. Desetak krugova po stazi punim gasom ponekada je više nego što serijski automobil može da izdrži.
Kod sportskih automobila mnogo su važniji užitak u vožnji i ponašanje u stvarnom životu nego performanse koje čitate sa ekrana. To je upravo i slučaj sa Toyotom GT 86.
Sveukupna efikasnost oseti se tek kada sednete u auto i kada vidite za šta je sposobna mašina, a za šta ste sposobni vi.
Važnija činjenica je da je GT 86 veoma upotrebljiv i udoban automobil u svakodnevnom životu, onako kako nas je Toyota i naučila da treba da bude.
|
PODELI
