Kompanija “Lokhid Martin” saopštila je da će integrisati kvantnu kompjutersku platformu, koju je napravio kanadski partner “Di-vejv sistems” (D-Wave Systems), u svoje poslovanje, što bi bilo prvi put da se ovakva tehnologija nađe u komercijalnoj upotrebi.
Eksperimentalni kvantni računar kompanije "Di-vejv sistems"
Istraživači razvijaju kvantni kompjuter već više od tri decenije, ali se taj poduhvat pokazao veoma kompleksnim.
Ideja je da se iskoriste karakteristike materije u stanju kvantuma poznatom kao superpozicija, što bi omogućilo bazičnim elementima kvantnog kompjutera, takozvanim kubitima (kvantni bit, koji osim 0 i 1 može da ima stanje superpozicije 0 i 1 - istovremeno oba stanja), da istovremeno poseduju široki spektar vrednosti, preneo je “Njujork tajms”.
Naučnici ističu da postoji niz načina na koje mogu da stvore uslove potrebne da postignu superpoziciju, kao i drugo stanje, poznato kao kvantno uplitanje, a oboje je neophodno za kvantne kompjutere. Istraživači su tako zarobljavali fotone ili manipulisali atomima fosfora u silicijumu. Kompjuter D-talas (D-Wave), koji je “Lokhid” kupio, koristi drugačije matematičke pristupe od konkurencije. U “D-talas sistemu”, procesor kvantnog kompjutera, napravljen od rešetke sićušnih, superprovodljivih žica, se hladi skoro do apsolutne nule. Onda se programira učitavanjem niza matematičkih jednačina u rešetku.
Međutim, naučnici kanadske kompanije još nisu objavili podatke koji bi pokazali da ovaj kompjuter radi brže od današnjih “običnih” binarnih, ukazuje portal “Spektejtor”.
Kritičari metoda “D-talas” kažu da to uopšte nije kvantni kompjuter, već oblik standardnog termalnog ponašanja.
Glavni inženjer “Lokhid Martina” Rej Džonson tvrdi, međutim da je napravljen važan korak. On kaže da će njegova kompanija koristiti kvantni kompjuter da napravi i testira kompleksne radare, svemirske i vazduhoplovne sisteme. Bilo bi moguće, na primer, navodi “Njujork tajms”, odmah reći kako bi programi koji operišu mrežom satelita reagovali na solarnu oluju ili impuls nuklearne eksploziju, za šta bi nam sa današnjim sistemima trebale nedelje, ako bi uopšte uspeli da definišemo.
- Ovo je revolucija, ne mnogo drugačija od ranih dana kompjutera. Ovo je transformacija načina na koji razmišljamo o kompjuterima – izjavio je Džonson.
I druge oblasti mogle bi da imaju korist od aplikacija za “D-talas” kompjutere, na primer medicina. Istraživači raka mogli bi da brzo prolaze kroz gomilu genetičkih podataka. Ova tehnologija mogla bi da odredi ponašanje proteina u ljudskom genomu, što je veći i teži problem od njegovog sekvenciranja.
Istraživači kompanije “Gugl” su radili sa “D-talas” sistemom u primeni kvantnih kompjutera u prepoznavanju automobila i znakova, ključnom koraku u razvoju samoupravljajućih vozila.
Kvantni kompjuteri su mnogo brži od tradicionalnih zbog neobičnih karakteristika čestica na najmanjem nivou. Umesto “1” i “0”, koje su korišćene da predstavljaju podatke od ranih dana kompjutera, kvantni računari se zasnivaju na činjenici da subatomske čestice imaju niz stanja. Ta verovatna stanja mogu biti sužena kako bi se odredio optimalni ishod između maltene bezgraničnog broja mogućnosti, što omogućava brzo rešenje problema.
“Njujork tajms“ ukazuje da je Džef Bezos, osnivač kompanije “Amazon.com“ koja operiše jednom od najvećih kompjuterskih sistema na svetu, uložio u “D-vejv“, a u ovu 12-godišnju kompaniju iz Vankuvera investirali su i banka “Goldman Saš“, te investiciona firma “In-Kju-Tel“ (In-Q-Tel), koja je blisko povezana sa američkim vladinim agencijama, uključujući i CIA.
Šta su kvantni kompjuteri
Kvantni kompjuteri su računari koji koriste kvantna svojstva mikro čestica. Za razliku od običnih kompjutera, kod kojih se informacije bazično predstavljaju u obliku bitova - 0 i 1, kod kvantnih računara su osnovne jedinice operacije kubiti, koji koriste kvantni fenomen superpozicije, tunel efekta i druge.
Na ideju o ovakvim računarima je prvi došao američki nobelovac i fizičar Ričard Fajnman 1982. godine. Mnogi eksperimentalni „kompjuteri“ koji uspešno funkcionišu se stvaraju iz dana u dan, a može se reći da je ovo trenutno jedna od najživljih oblasti nauke.
Mogućnosti ovakvih kompjutera su velike i ogledaju se u tome da bi neki matematički problemi mogli biti rešeni mnogo brže, nego kod klasičnih. Primer za to je kvantni algoritam Šorov, koji bi mogao da bude apsolutno najbrži način za faktorizaciju brojeva i koji bi bez problema dekriptovao svaku RSA šifru koja je danas u upotrebi (naši bankovni računi, šifre od mejl naloga, vojne i državne tajne)*.
*Podaci preuzeti sa Vikipedije.
IZVOR |
PODELI
