Novi zakon o osnovnom obrazovanju, kojim se planira uvođenje toplog obroka, u fazi je usvajanja, a dok se to ne desi, najbolje bi bilo da vašem mališanu za užinu spakujete pravilno izalansirani obrok, a ne da mu dajete novac za grickalice i pecivo.
Dole slatkiši i sokovi
- Deca za novac koji su dobila od roditelja kupuju potpuno biološki bezvrednu hranu, namirnice koje su prerađene i samim tim obezvređene ili pak zasićene raznim konzervansima, veštačkim bojama, aromama i sličnim potencijalno toksičnim materijama - kaže za „Alo!“ nutricionista Vladimir Vujović.
Mališani najčešće u pekari kupuju razne sendviče, lisnata testa, palačinke, svu onu hranu koja sadrži prevelike količine takozvanih praznih kalorija. Tu su i razni konditorski proizvodi, poput čokolada, grickalica, sokova...
- Deca unose ogromnu količinu kalorija, često preko preporučenih potreba, što dovodi do gojaznosti, ali nisu samo kalorije problem. Još veći problem predstavlja deficit bitnih esencijalnih hranljivih materija, koje su u direktnoj vezi s pravilnim rastom i razvojem deteta. Takva hrana je siromašna kvalitetnim proteinima, esencijalnim mastima, mineralima (kalcijum i gvožđe), vitaminima B kompleksa, vitaminima A i C. Pored toga, konditorski proizvodi ne samo da ne sadrže neophodne hranljive materije u dovoljnim količinama već obiluju adtitivima, koji su na crnoj listi ishrane dece školskog uzrasta - kaže Vladimir.
Pravilno izbalansirana ishrana školaraca temelji se na principima zdrave ishrane u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Preporuke se određuju pre svega prema uzrastu, ali i polu.
Živele jabuke i salata
- Deca školskog uzrasta imaju potrebe od 1.800 do 2.600 kalorija, s tim što dete koje je gojazno ide ka nižoj kalorijskoj vrednosti, za razliku od normalno uhranjene dece ili pothranjene dece, koja idu ka višoj kalorijskoj vrednosti. Veoma je važno napomenuti da doručak mora zadovoljiti 1/4 dnevne enegetske vrednosti. Proteini, kalcijum, gvožđe, vitamini A i C, kao i esencijalne masti, moraju se svakodnevno unositi. Masti treba ograničiti na 30 odsto dnevne energetske vrednosti i od toga maksimum 10 odsto mogu biti zasićene masti. Šećere i šećerne koncentrate ograničiti u ishrani na nekoliko puta nedeljno - kaže nutricionista.
Zdrava ishrana nije skupa i treba je propagirati, naročito u dečjem uzrastu, kada se usvajaju pravilne navike. Ovakav način ishrane sprečava oboljenja, utiče na pravilan rast i razvoj, kao i na produktivnost mališana.
|
PODELI
