Kuvanje i spaljivanje
U 16. veku engleski kralj Henri Osmi omogućio je dekretom da se pojedini kriminalci, najčešće ubice, kazne smrtnom kaznom, tj. kuvanjem. U Mongoliji i Japanu su u istom peridou zabeleženi slučajevi kuvanja živih ljudi, a neki podaci ukazuju da su u Uzbekistanu tokom 90-ih godina prošlog veka, pojedini disidenti kažnjavani na ovaj svirep način od strane tiranskog režima Islama Karimova.
Spaljivanje je metod smrtne kazne korišten za ljude koji su etiketirani kao jeretici, izdajnici ili veštice. Ovaj zloglasni metod posebno je vezan za period Inkvizicije Rimske Katoličke Crkve koji je trajao od 12. do 16. veka. Među najpoznatijim istorijskim ličnostima koje su spaljene pod optužbom za jerese i veštičarenje bili su italijanski filozof i matematičar Đordano Bruno i francuska nacionalna herojina Jovanka Orleanka. U modernom dobu, zabeleženo je nekoliko slučajeva spaljivanja: 1916. Afro-Amerikanac Džesi Vašington spaljen je na lomači od strane razjarane rulje, zbog ubistva jedne bele devojke. Tokom 1990-ih, diktatorski režim u Severnoj Koreji spalio je nekolicinu vojnih generala, a proces njihovog pogubljenja održan je na Stadionu u glavnom gradu Pjongjangu.
Slow slicing
Možda najbrutalniji metod vezan je za Kinu. „Slow Slicing“, ili u grubom prevodu sporo komadanje, je dugotrajan proces prilikom koga se žrtvi nožem odstranjanjuju delovi tela, jedan po jedan. Ovakva kazna korištena je za osobe koje su počinile zločin izdaje ili teškog ubistva, npr nekog od članova porodice. Praksa komadanja osuđenih trajala je od 900. godine nove ere pa sve do početka 20. veka. Poslednji slučajevi zabeleženi su 1905. kada je nekolicina francuskih vojnika stacioniranih u Pekingu imala priliku da prisustvuje rasecanju mladića koji je optužen za ubistvo svoje majke. Kao što možete pretpostaviti, ovakav vid pogubljenja sprovođen je na javnim mestima, što je bio slučaj i sa spaljivanjem i kuvanjem.
Takođe, pomenućemo još neke brutalne metode egzekucije osuđenika čiji nazivi dovoljno govore o njihovoj svireposti: Egzekucija testerom, uz pomoć slona, odstranjivanje kože, vešanje… Jedan od najčešćih metoda je odrubljivanje glave, mačem, sekirom, ili posebno konstruisanim spravama za tu namenu, kao što je bila giljotina u Francuskoj ili Maiden (Devica) u Velikoj Britaniji.
Tehnologija pogubljenja
Sa naletom tehnoloških dostignuća, stvoren je čitav niz novih sredstava za sprovođenje smrtne kazne. To više nisu metodi ili rituali, reč je o čitavim tehnologijama pogubljenja. Da li su ona manje ili više okrutna od srednjevekovnih, prosudite sami.
Gasna komora je samo jedno u nizu otkrića koje su izumeli Amerikanci. Žrtva se zatvara u komoru, u koju se sprovodi smrtonosni gas, najčešće hidrogen-cijanid ili karbon-monoksid. Na ovaj način pogubljivane su višestruke ubice, a prvi slučaj zabeležen je 1924. u Državnom zatvoru Nevade. Tokom 1980-ih zabeleženo je nekoliko kontroverzi, koje su produbile sumnju u ovaj metod. 1983. zatvorenik Džimi Li Grej je ostao živ čak osam minuta u gasnoj komori, pa je na kraju u bio primoran da sam sebi oduzme život tako što je udarao glavom u čeličnu gredu.
otom je 1992. Donald Harding je izdržao čak 11 minuta u gasnoj komori, što je primoralo vlasti da sprovedu novu egzekuciju. Krajem 20. veka sve američke države proglasile su ovaj metod nehumanim, i zabranile njegovo sprovođenje.
Električna stolica, simbol smrti
Električna stolica je dugo bila simbol smrtne kazne u SAD. Konstrisao ju je Tomas Edison, a prvi put je upotrebljena 1890. Cilj je bio da zameni vešanje. Međutim, tokom 80-ih godina, znatno je opala upotreba električne stolice, a sve popularniji metod postajala je smrtonosna injekcija. Smatralo se da je to znatno jeftiniji i bezbolniji metod. Danas, električna stolica je legalan metod u par saveznih država u SAD, ali uglavnom kao opcionalni ili alternativni.
Smrtonosna injekcija ima najrašireniju upotrebu, ne samo u SAD već i u drugim državama sveta, i smatra se za najhumaniji oblik smrtne kazne. Ubrizgava se sa ciljem da zaustavi rad vitalnih organa. Prvobitne injekcije su proizvodile moždanu smrt, a savremene direktno pogađaju rad srca.
Pogubljenje bez rukavica
Međutim, u pravosudnim sistemima pojedinih zemalja, do dan danas su se očuvali neki svirepi metodi egzekucije. Kamenovanje se i dalje praktikuje u Iranu, Saudijskoj Arabiji, Sudani, Jemenu, vešanje je legalno u Jordanu, Maleziji, Singapuru, dok se u Indoneziji i Mongoliji i dalje sprovodi streljanje.
U državi Njujork smrtna kazna je zakonom zabranjena. Poslednje pogubljenje sprovedeno je 1963. nad Edijem Mejsom, koji je bio osuđen za oružanu pljačku i ubistvo. Čuven je i slučaj Ekmera „Trigera“ Burka, višestrukog plaćenog ubice koji je pogubljen na električnoj stolici 1958. Burk je 1952. ubio Edvarda Volša jer ga je iritiralo to što ga je nazvao nadimkom „Triger“ (obarač), pošto je više preferirao nadimak „Killer“.
Još jedno poznato ime koje je u Njujorku pogubljeno na električnoj stolici bio je 28-godišnji anarhista Leon Čolgoš, ubica američkog predsednika Wilijama Mekinlija. U periodu od 1941. do 1944. na električnoj stolici je pogubljeno šestorica pripadnika ozloglašene kriminalne organizacije Murder Inc koja je bila povezana sa Mafijom tokom 20-ih, 30-ih i 40-ih godina prošlog veka.
U Kaliforniji je 13 ljudi osuđeno na smrtnu kaznu, a nakon prve dve koje su sprovedene gasnom komorom, sve ostale egzekucije bile su smrtonosnom injekcijom. Poznati serijski ubica Wilijam Bonin pogubljen je 1996. Osumnjčen je da je u peridou od 1979. do 1980. silovao i ubio preko 20 muških i ženskih osoba.
U Teksasu je u periodu od 2000. do 2009. čak 248 osoba presuđeno sa smrtnom kaznom. Zaključno sa 16. novembrom 2011. ukupno 1.128 osoba je pogubljeno, počevši od 1819. Jedina savezna država u kojoj je sprovedeno više smrtnih kazni je Virdžinija – 1384.
Ko je rekorder?
U Japanu, zločini koji su kažnjivi smrtnom kaznom su ubistvo i nacionalna izdaja. U periodu od 1946. do 1993. pogubljeno je ukupno 608 osuđenika. Egzekucija se sprovodi vešanjem. Na Kubi se najčešće primenjuje streljanje, a procene su da je od Kubanske Revolucije 1953. do danas stradalo više od 4.000 ljudi.
Jedna od vodećih zemalja u svetu po egzekucijama je Saudijska Arabija. Od 2007. do 2010. zabeleženo je 345 slučajeva odrubljivanja glave, na osnovu optužbi za silovanje, ubistvo, korišćenje droge, pljačke… U Severnoj Koreji postoji dug spisak zločina za koje automatski sledi smrtna kazna, a egzekucija se sprovodi streljanjem, i to u javnosti. Pretpostavlja se da je 2007. na jednom Stadionu 170.000 ljudi prisustvovalo streljanju 74-godišnjeg sefa jedne fabrike, optuženog za utaju poreza. U Iranu je tokom 2010. pogubljeno oko 180 ljudi, među kojima je bilo i maloletne dece.
Dug je spisak zemalja u kojima smrtna kazna više nije legalna. Poslednje vešanje u Velikoj Britaniji sprovedeno je 1964. pod optužbom za ubistvo. Smrtna kazna je u Nemačkoj ukinuta 1987. dok je u Rusiji poslednje pogubljenje sprovedeno 1996. Poslednji slučaj giljotine zabeležen je u Francuskoj 1977. U Španiji su petorica članova speratističke organizacije ETA streljana 1975. i od tada se smrtna kazna više ne primenjuje. U Truskoj poslednji zatvorenik je pogubljen 1984. a u Kanadi 1962.
|
PODELI
