Postoje različiti oblici neverbalne komunikacije, ali kada je u pitanju
naklonost ili nenaklonost između ljudi, tada pogled ima posebno mesto.
Ako su oči zaista prozori nečije duše, onda se iz načina na koji neko
gleda može mnogo šta saznati.
I zato od detinjstva kao posebnu socijalnu veštinu razvijamo sposobnost
čitanja tuđih pogleda. Na osnovu pogleda pretpostavljamo kako se drugi
zaista oseća, šta zaista doživljava, šta zaista namerava. Kada ljudi
nose maske, bilo zbog ljubaznosti ili nekog drugog razloga, pogled može
biti ono što najviše odaje njihov pravi doživljaj. Hvatajući poglede i
izraze lica drugih ljudi zaključujemo šta oni misle o nama, kao što oni
to isto čine gledajući nas.
Ljudi usmeravaju pogled ka nečemu što im je važno. Kada
jedna osoba gleda drugu, ona pokazuje da je zainteresovana za kontakt.
Što duže i što češće gleda, to je njeno interesovanje veće. Ove
psihološke činjenice se odražavaju i na kolektivnoj, jezičkoj ravni.
Tako, na primer, reč sviđanje upravo ima u svom korenu viđenje,
gledanje. Kada kažemo da se neko zagledao u nekoga, nagoveštavamo
zaljubljenost.
Kada nekoga drugi ljudi poštuju, tada ga gledaju, vide
ga i prepoznaju ga. Zato kažemo da je osoba viđenija. Iz istih razloga
je nastala i reč ugled, od gledati u nekoga. A poštovana osoba je takođe
i uzor, neko u koga se gleda sa željom da se bude kao on, što dolazi od
starinskog glagola zoriti u. Isto je i u reči respekt, koja dolazi od
latinske reči respectus, ponovno gledati nekoga. A kada neko poštuje
druge on je obziran i uviđavan.
Pogled je takođe i moćno erotično sredstvo. U mnogim
pričama o velikim zavodnicima upravo se spominje snaga njihovog pogleda
koja je hipnotički delovala na njihove "žrtve”. Pogled u određeni deo
tela druge osobe može biti diskretna naznaka seksualne privlačnosti, ali
i drsko i nepristojno "svlačenje pogledom”.
Ali pogled takođe može biti način da se izrazi
neprijateljstvo. Tako, na primer, onaj ko zavidi, takođe gleda u ono što
drugi nezasluženo ima, a on nema, za šta mu je "zapelo oko”. Slično je i
kod ljubomore, mržnje i drugih neprijateljskih emocija.
Upravo zbog toga što je pogled tako otkrivajući, mnogi
skrivaju svoje namere pretvarajući se da ne gledaju i ne vide. "Dvorski
pogled” je, na primer, pogled kada se osoba trudi da drži glavu u
suprotnom pravcu od onog u kom gleda.
Mnogi mladi ljudi se stide da pokažu naklonost. Skrivaju
svoje poglede jer očekuju da prvo prime znakove naklonosti. Manje se
stide kada uvide da je drugima uvek prijatno kada shvate da se nekome
sviđaju. Čak i onda kada im se ta osoba ne sviđa. A kada se treći put
"susretnu pogledi” vreme je za prilazak i upoznavanje, rekao je Zoran Milivojević.
|
PODELI
