Većina petnaestogodišnjaka upoznata sa pravom da može da "isključi" roditelje iz svog lečenja, a to najčešće rade u slučaju trudnoće.
Guliver/Getty images
Kada u ambulantu ginekologa, psihijatra ili pedijatra stigne dete od petnaestak godina, niko više nije iznenađen niti mu postavlja pitanje "gde su ti roditelji".
Ovo je delimično rezultat zakonske odredbe, koja je počela da važi u januaru, a po kojoj adolescent sa navršenih 15 godina ima pravo na uvid u svoj zdravstveni karton. Mladi ljudi dobili su i zakonsko pravo da od lekara zatraže da o njihovoj poseti ne obavesti roditelja. Ne postoji evidencija o broju dece koja su na ovaj način iskoristila novo zakonsko rešenje, ali dečji psihijatar dr Oliver Vidojević primećuje da je veći broj adolescenata upoznat sa ovim pravom, bilo na časovima građanskog vaspitanja, bilo preko medija. Svojevremeno je ovo zakonsko rešenje izazvalo veliku debatu i podeljena mišljenja, a danas ono je u većini naših zdravstvenih ustanova zaživelo i dobro je primljeno, piše "Politika".
Dr Vidojević podseća da u zakonu piše i odrednica da je lekar dužan da, kada neko zdravstveno stanje predstavlja rizik po život, o tome obavesti roditelja ili staratelja.
"Mi, psihijatri, uvek imamo dilemu šta da radimo. Ozakonjeno je ono što smo inače u praksi koristili - da sa adolescentima razgovaramo 'u četiri oka', jer je deo metodologije. Zakon nam otežava rad kada postoji izričit zahtev našeg mladog pacijenta da o njegovim problemima ne obaveštavamo roditelja ili staratelja, a procenjujemo da to može da bude rizično i opasno za njih", objašnjava dr Vidojević za "Politiku", dodajući da psihijatri moraju da unaprede stručnu praksu i da se dogovore o rešenju za sve moguće situacije.
Pedijatri kažu da je i ranije bilo dece koja su zbog specifičnih problema i zdravstvenih stanja dolazila u ambulantu i mimo znanja roditelja, ali sada je to samo regulisano zakonom, a broj dece koja koriste ovu mogućnost je ipak mali.
Dečji lekar iz beogradskog doma zdravlja "Vračar", dr Vera Zeljić kaže da je odluka mlade osobe da traži pomoć od lekara bitnija od činjenica da to roditelj neće znati.
"Važno je da deca u tom uzrastu znaju da mogu da se obrate pedijatru, bez obzira na to da li treba da im budemo samo 'rame za plakanje'. Zakon je donet za decu koja su se našla u situaciji da njihovo stanje podrazumeva zaštitu intime i ličnosti. Reč je o trudnoći, polnim bolestima, strahu od side, zlostavljanju, incestu, vršnjačkom nasilju...", kaže za "Politiku" dr Zeljić.
Ona dodaje da ako dete insistira na svojoj privatnosti, nijedan pedijatar ga neće iz svoje ordinacije pustiti, a da prethodno ne učini sve da ga ubedi da će ove probleme mnogo bolje rešiti uz prisustvo roditelja. Međutim, ako pedijatar proceni da roditelji iz različitih razloga nisu sposobni da pomognu, doktor je taj koji će dete uputiti kod drugog lekara, na primer kod ginekologa, sa kojim će prethodno kontaktirati i upoznati ga sa problemom.
Primarijus dr Spaso Anđelić, ginekolog, zamenik direktora GAK "Narodni front" i predsednik komisije za odobravanje prekida trudnoće do 20 nedelje, kaže za "Politiku" kako su ginekolozi i ranije imali mogućnost da poštuju volju maloletnih pacijentkinja sa napunjenih 16 godina da samostalno odlučuju o lečenju i prekidu trudnoće, a ovo zakonsko rešenje je samo ovu granicu spustilo na navršenih 15 godina.
"Ovakvu osobu tretirate kao svaku drugu i niko o njenoj dijagnozi ne može biti obaveštavan, izuzimajući neke slučajeve koje se tiču suda i krivičnog dela. Uzrast od 15 ili 16 godina podrazumeva različitu zrelost i samostalnost u odlučivanju u različitim kulturološkim sredinama, ali zavisi i od ličnosti. Svako treba da odlučuje o sebi, a do konflikta dolazi kada mlada osoba želi da prekine trudnoću, a vrši se pritisak da ona to ne uradi. Uvek sam na strani pacijentkinje, a godinama sam u komisiji", priznaje dr Anđelić. On kaže da godinama od ukupnog broja prekida trudnoća koji se obave, 3,3 odsto otpada na devojke koje imaju navršenih 19 godina, ali i na one od 13 i 14.
Ovaj ginekolog kaže da je je idealno kada u porodici postoje dobri i zdravi odnosi, gde nema potrebe da se problem rešava pozivanjem zakona u pomoć.
"Zakon nam treba kada dođe do konflikta i to ne samo kada je reč o uzrastu od 15 godina nego nekad i mnogo kasnije. Neki roditelji smatraju da imaju sva prava nad detetom, ali to nije tako", zaključuje dr Anđelić.
IZVOR |
PODELI
