Vanredni presek stanja u Zvezdi posle neuspeha u derbiju nisu napravili administrativci u Ljutice Bogdana, već navijači koji su pozvali Vladana Lukića da zatraži tajm-aut, duboko udahne, dobro razmisli, premeri, najpre posegne za neizbežnim kadrovskim promenama, i onda krene dalje - u neizvesnu budućnost. Ispostavilo se kasnije, bez najbližih saradnika Ivana Adžića i Gorana Vesića, baš kao što su navijači i tražili.
Vesićeva neomiljenost u širim zvezdaškim krugovima i žig poraza koji je sa sobom doneo iz napaćenog košarkaškog kluba u fudbalsku porodicu uzrokovali su kod te iste javnosti bojazan da bi, uprkos najboljim namerama, njegovo delovanje donelo više štete nego koristi klubu. Reakcija Delija odraz je dugotrajnog kiptećeg nezadovoljstva rezultatima, a shvaćena je kao direktno mešanje u rad uprave. Da li je? Mišljenja po tom pitanju su podeljena, ali oni koji su „zapucali“ za Letoniju, neki i kolima, pa se mrcvarili po autobusu do Rena u povratku žureći u Smederevo, usput sve vreme značajno podižući prosek posete na našim stadionima - čime i u FSS-u umeju da se pohvale kad se bave statistikom - i tako godinama, definitivno imaju prava da kritikuju, traže odgovore direktno od Lukića, da ukazuju na anomalije i probleme koji su ponovo počeli da izmiču kontroli predskazujući novi čin organizacione anarhije na „Marakani“.
Džajić spasilac?
Sam pomen povratka Dragana Džajića na neku od pozicija budi emocije kod mnogih nostalgičnih zvezdaša, ali opterećivati legendarnog asa funkcijom u situaciji kada već ima dovoljno privatnih briga koje nisu bezazlene, i svakako manje energije nego u vreme predsednikovanja klubom, zamisao je koja je ishitrena. Čak i kada bi se takav scenario ostvario, Džaja bi se odmah uhvatio u klinč, kao i svi u Zvezdi minulih godina, sa poteškoćama od kojih pucaju i kičma i glava. Arhitekta najvećeg uspeha u istoriji kluba vodio je glavnu reč na „Marakani“ u vreme dok je Zvezda bila možda ne u divnoj finansijskoj situaciji, ali svakako u daleko povoljnijoj nego sada, pa bi njegova pomoć u ovom trenutku možda bila bez očekivanog efekta, jer je, novac, zapravo, izvor svih problema. Zvezdi je potrebno mnogo više od ljubavi i entuzijazma.
Kako obezbediti novac?
Zvezdin izvor prihoda svodi se na pomoć Gasproma, po ugovoru 2,3 miliona evra za sezonu. Postoje indicije da bi ta, za naše uslove velika suma, mogla da bude i veća, ali u tom slučaju išla bi i veća ovlašćenja predstavnika ruskog giganta na „Marakani“. Jasnija situacija po tom pitanju biće posle sastanka Upravnog odbora po završetku polusezone i najavljenih vanrednih izbora. U svakom slučaju taj novac je od ogromnog značaja za klub, ali ne i dovoljan da se „pokrpe“ sve rupe. Zvezdi su potrebni dodatni izvori zarade koji, delom, klub ostvaruje i kroz marketing, najproduktivniji sektor, pokazali su rezultati. Veliko opterećenje za Zvezdu je činjenica da sve što zaradi, a to nije mnogo, ali je dragoceno u sadašnjim okolnostima - uglavnom od prodaje igrača -odmah se prosleđuje za dugovanja prema bivšim fudbalerima po slovu presuda, za licenciranje... Zvezda će do daljeg morati da se osloni na sistem „kupi jeftino-prodaj skupo“ igrača, a da je to ostvarivo najbolji primer je Dejan Lekić. Momak plaćen 75.000 evra Zemunu prodat je Osasuni za 2,6 miliona. To je uradila aktuelna uprava. Dakle, može! Zvezdi treba još Lekića. Teško? Ne baš. Srbija je košnica talenata, mnogi su već članovi Zvezde, stotine klinaca će se u narednim godinama kroz kampove i rad u omladinskoj školi filtrirati. Niko ne može da me ubedi da barem deset igrača ne može stasati u prvotimce i buduće nosioce igre od kojih će na kraju krajeva klub ubirati plodove jednog lepog dana. Ključna reč je - strpljenje. Neka se navijači odluče: uspostavljanje sistema za uspehe na duge staze ili titula.
|
PODELI
