Added (18 Jan 2012, 4:46 PM)
---------------------------------------------
I KADA ZNAM

Strah... od života koji sledi.
Stojim tu gde sam i znam da mi ne vredi
da menjam sve što bi poželeo da imam
i sanjam oblake pod kojim sve je suvo.
I kada znam da kasno je za sve.
Svaki korak koji napravim
i povratka mi nema. I dilema:
Da li sam pogrešio kad kažem da je to?
Da li shvataš šta je dobro, a šta zlo?
I ko od nas može reći da je čist u duši
kada zna da unutra nešto ga ruši
i muči jer gase mi se sni.
Pa da l' je vredno ići putem kojim idu svi?
Sebi samom priznajem kad pogrešim nešto,
jer vešto ja ne bežim od toga.
Ponekad me to, stvarno, sasvim malim čini.
Shvati, nije dobro biti na visini.

I kada znam da kasno je za sve.
Svaki korak koji napravim
i povratka mi nema. I dilema:
Da li sam pogrešio kad kažem da je to?
Da li shvataš šta je dobro, a šta zlo?

Sada kada slike se vraćaju polako
tu shvataš da ništa nije suviše lako.
Jedan život, jedna sena, jedan put ka pravom.
Ja sam taj koji ume, ne razmišlja glavom.
I ko je to odjednom sada pitao za mene?
Ko je taj ko je saznao ko sam ja?
I pozdrav. Dovoljna je reč da svatiš šta to znači.
Jednog dana ćeš postati jači.
I opet ta dilema: da li život ili strah,
al' grad i ja odavno postali smo prah.
U pepelu niko neće moći da me spreči,
da leči stara obećanja kojih nema.
Ja sam tu. Sve zbog tu
kada završi se dan,
al' dan polako prelazi u san.
Taj san nikada neće postati java.
Ona prava strana života sad se gasi.

I kada znam da kasno je za sve.
Svaki korak koji napravim
i povratka mi nema. I dilema:
Da li sam pogrešio kad kažem da je to?
Da li shvataš šta je dobro, a šta zlo?

Samo tiho oseća se zvuk slobode.
Ovaj zvuk za koji znaš koliko mi znači,
al' jednoga dana kada ostaneš sam
sa njim i od njega ti postaćeš jači i jači,
Ali ne brini ništa!
Još nije stiglo vreme
za nečije probleme.
I kad me prate tuđe misli
da bih mogao da imam.
I ja sa nečim da se zanimam.
Ali koga je briga o tome šta ja znam?
O tome šta ja pričam? Ko da sam sâm.
Masa i ljudi ne daj da te sludi.
Veruj da je bitan samo razum.
Ne želim da se poredim sa bilo čim
dok polako odlazim kao beli dim.
Uplašen i sad kad znaš da previše znaš.
O, Bože, gde si kada najviše mi trebaš?

I kada znam da kasno je za sve.
Svaki korak koji napravim
i povratka mi nema. I dilema:
Da li sam pogrešio kad kažem da je to?
Da li shvataš šta je dobro, a šta zlo?

Added (18 Jan 2012, 4:46 PM)
---------------------------------------------
JA SE VRAĆAM U SVOJ HRAM

Dan kad sam začet od strane oca i majke
je predstavljao ljubav dvoje mladih ljudi.
Sad se svaka uspomena budi.
Niko ne sme da se čudi.
Čoveku dođe da poludi
kad se uzalud trudi.
Ko sad sme da mi sudi
dok kroz život trčim sam.
Dosta godina je prošlo
dok sam pronašo svoj hram.
Dani tekli su polako. Tek sad vidim da su išli mnogo brzo.
Nigde nikog pored mene. Mlad na ulici se smrzo.
Rano došao do svega, rano prob'o mnoge stvari.
Tako brzo se stari, tako mlado se kvari.
Izgubljen u svetu, putovao u beskrajnom letu.
Kao da sam naš'o svoju planetu.
I kada razmišljam o povratku u stare dane,
i dok stojim sa strane, i dok brojim tuđe mane
Vrata ispred mene stoje.
Sve sekunde se broje.
Kol'ko vas je kao ja koji se boje.
Sada želim nesto svoje.
Sunce povuklo je svaki svoj radosni zrak.
Ja još uvek sam jak, dok nastupio je mrak.
Pun mesec prekriva Beograd, moj hram.
I ove noći i ovog dana ja sam sâm.

Jednog dana sve sekunde su hladne,
ja u senci živim sasvim sâm.
Uz strepnju i strah čekam svetlost da padne.
Negde duboko ja se vraćam u svoj hram.

Ja se vraćam u svoj hram kao snova čudnih deo.
Više ne mogu to da radim, kao ranije sam smeo.
Da, do tada sam patio, tako hteo
i videh što u stvarnosti realno je, nevidljivo je.
Svima vatač svesti moje teške emocije gori.
Bože, pretopljenjem njima postajem sve bolji.
Bilo kada, bilo gde. Kakvog suda, bilo kuda.
Bilo gde i bilo kada i dalje praviću čuda.
Zašto tebe to sad ljuti?
Šta od drugih nećeš čuti!
Razne priče koje kruže.
Zar im verujes ti, druže?
Prošlost cela sada vraća se polako.
Tako dalje, tako bolje.
Znaj ni meni nije lako.
Juče plako zbog sitnice.
Sunce sjaji moje lice.
Puno sad je.Tako stvarno, ja ne volim krađe.
I kada boss-a biješ
mene nemoj ti da povrediš,
jer ja sam jak. Ja imam svoje moći.
Ljudi, sami otcepljujemo dramu.
Svi sad beže.
Šta ih oko srca steže?
Šta za ovaj grad ih veže?
Tad se osećam još težim, jer znam
na kapiji sjajnoj ja sam ponovo sâm.
I ja sam sâm!

Jednog dana sve sekunde su hladne,
ja u senci živim sasvim sam.
Uz strepnju i strah čekam svetlost da padne.
Negde duboko ja se vraćam u svoj hram.

Mnogo stvari me muči i iznutra
kada čovek počne da greši,
kada sreća prestane da se smeši.
Ko je tu da me teši
dok ja osećam krivicu?
Nežne crte više nisu na licu.
Ti primetićeš želju za sunčanim danom
i za vazduhom svežim.
Želim da prestanem da bežim,
i da dalje stojim tu svojom bradom i glavom.
Jedan život je na putu ka pravom.
Jedan put ka pravom samo može da me odvede
il' da me ostavi tu. Ko zna kakvi dani slede.
Jedna osoba je vredna da zna sve što i ja,
da bude pored mene tu.
Život dao bi za nju.
Uvek potreban je neko da sve sa tobom deli.
Drugi nisu tako hteli. Da se bune nisu smeli.
Da li nekom novom svetu ne iskrenu da voli.
Znam da istina boli. Poštovanje staroj školi.
Ljubavi dolaze i idu, slike ostaju na zidu.
Ljubav uvek dobro čuvaj, slike ostaće na zidu.
I kad trenuci budu teški i kad ostanes sâm,
kada nikom nisi bitan ti se vrati u svoj hram!

Jednog dana sve sekunde su hladne,
ja u senci živim sasvim sam.
Uz strepnju i strah čekam svetlost da padne.
Negde duboko ja se vraćam u svoj hram.

Added (18 Jan 2012, 4:47 PM)
---------------------------------------------
MA, PAZ' DA NISI!

Tip priča o kriminalu, nasilju i getu.
Sve te priče 'čas grass za turšijom odseku,
jer ništa od toga doživeo nisi!
I ko turšija i tvoja priča mnogo kisi!
Jer realan nisi. To je provereno skroz.
Zato pali odavde, idi kupi kartu za voz!
Ne trebaš nam takav jer mi smo ortaci tipa:
Batice, juče sam izašo iz tripa!
Za šankom se tol'ko priča, govori o svima
koju su nju videle oči moje.
I mržnje koje se broje.
Takve stvari, pa čak i ja, pa i ti.
Mnogi istiniti reperi su u opasnosti.
Kao: Maddogz, UB, Guerilla,
Protokol, Bitchipash,
kao Yon i Yang and Bad Copy
takvi smo mi! Osim za Underground
nemamo cenu jer za prodaju nismo.
Sve je u našim textovima kristalno čisto!
Jer, juče sam sređivo sobu, prašine nema.
Sad (je) sve kristalno čisto.
Nema više šta da se sprema!
Još samo par stvari u još dve strofe da se kaže.
Pa reci nam onda da l' nas neko laže!

Ma, paz' da nisi! Nisi!
Misliš da si jak?
Nemoj mnogo da se ku*čiš
jer poješće te mrak!
Ma, paz' da nisi!
Misliš da si jak? E, nisi!
I ko turšija i tvoja priča mnogo kisi!

Malo Juice, malo ja.
Više Juice nego ja
pišemo rime svakoga cenzurisanog dana
i uvežbavamo refren da bi bili još bolji!
Uglavnom, teme u našim pesmama
su po našoj volji,
jer opet samo sâm to doživeo ja.
To je moj život. Nema laži, nema prevara.
Sve je isto.
Isto sve je kristalno čisto!
Ova pesma nas je koštala maraka tri sto-ti-ne!
Ne igraj se okom, dobićeš batine!
Ja volim terasita kad sam uz masline. ***
Zezanje, Hip - Hop, žene, to je život naš.
Zato Shorty EPP je*e dobro baš.
Ko nula Flaš. Od ne shtayga mothafucka. ***
Bez problema on plete za 20 maraka.
I boli ga d*pe. K*rvi dovoljna kifla.
Hvala Bogu, konačno je prošla oštra zima,
ali sad ga nikako ne mogu naći.
Valjda skrpiću za suncobran i nekako se snaći.
Ko ortaci što se hlade u kićblou lepo.
I nose sunglass pa te gledaju slepo.

Ma, paz' da nisi! Nisi!
Misliš da si jak?
Nemoj mnogo da se k*rčiš
jer poješće te mrak!
Ma, paz' da nisi!
Misliš da si jak? E, nisi!
I ko turšija i tvoja priča mnogo kisi!

I ove strofe nećemo obojica da cepamo text.
From east 2 west, I'm not claimin' on tha best
And my man Shorty is the best raper too.
Cause no body like me meet tha Full Moon crew.
And we ever get the sound of the Underground.
Hard Core, Hip - Hop and all of that sh*t.
Ova pesma nije snimljena da bude hit.
Samo za ortake (Jea!)
mi žvaćemo žvake.
Pozdrav za sve bake.
I kad budeš pratio fer ribe i šake
videćeš i sam da su mnogo jake.
Ne kao svake druge.
Šta je sada, siso?
Ajde pređi preko pruge
i pokaži svoje veštine.
Neka svako zine.
Iz daljine il' blizine.
Odozdo il' s visine.
Kad si tol'ko jak
neka svako otkine!
Beži kući, još si dete
i evo ti maramica da obrišeš sline.

Ma, paz' da nisi! Nisi!
Misliš da si jak?
Nemoj mnogo da se k*rčiš
jer poješće te mrak!
Ma, paz' da nisi!
Misliš da si jak? E, nisi!
I ko turšija i tvoja priča mnogo kisi!

Added (18 Jan 2012, 4:47 PM)
---------------------------------------------
MI PREDSTAVLJAMO HARD CORE

Ti me gledaš, u stvari koje se dešavaju.
U poslednje vreme probleme ne rešavaju.
Dugo kroz granje brzi vetrovi tutnje.
Sve tvoje slutnje, pamet i pomutnje
neka nestanu sad! Neka prestanu sad!
Nisu one iste. Neka stanu sad.
Ti dalje nastavi da hodaš.
Kad ti treba znaj da dodaš
sebi život. Neka stvari krenu na bolje.
I stvari koje nikad više neće biti.
I da li sada vidiš šta je tvoje?
Ko, novi je dan.
Danas mi je zakazan
sveta smak.
Zato opušten budi.
Mnogo priča koje stalno pričaju ljudi
sve se vrti u krug.
Gore preduboko.
Dole previsoko.
Kao neko sa strane.
Sve što vrti se na mesto seda svoje.
Mesec pun je.
I dalje čudi te.
I dalje hoće sve.
I dalje budi te.
I dalje moćan je.
Znaj da ostaće tako.
Ako krene naopako
neka tebi bude lako
da se izvučeš,
i da pređeš preko svega.
Da se provučeš.
Da se uvek setiš njega
kao misterija večnosti,
tačnosti dana 365.

Mi predstavljamo hard core
i svako nas je takvim stvorio
ovaj ritam nikad neće biti spor.

Danas mi je zakazan sveta smak.
Znaš i sam da život nije lak.
Zato opušteno uđi
na vrata gde se nalaze hiljade ljudi.
I kakvi su to ljudi
kada svako hoće da te sludi.
Dok se moja svest trudi
da ne poludi.
Makar nekog da uzbudi.
Tol'ko ćudi sada mora da se probudi.
Opet se svako čudi u zabludi.
Sad bi korist da iznudi.
Zato oprezan budi.
Sada znam, ulazim polako.
Mir drzim šakom sa prstiju pet.
Brojim keš oko kog se vrti svet.
I nemoj da ti pada napamet
da upropastiš let
Jer onda si kret-en!
U drugi svet odnes-en.
Malo se osećaš potresen.
To je poenta svega.
Sad ti dajem definicije,
zanimljive egzibicije.
Potpuno nove, sasvim sveže.
Od kojih lažni gospodari ceremonija beže.
Tad se osećam još teže.
Oni počinju da reže
jer ne postižu skor.
Čak i ritam kad je spor
krče kao tranzistor.
Što se mene tiče, dosta sam reko, kraj priče.
Svaki dan se neko novo iskustvo stiče.

Mi predstavljamo hard core
i svako nas je takvim stvorio
ovaj ritam nikad neće biti spor.

Added (18 Jan 2012, 4:47 PM)
---------------------------------------------
MISTERIJA VECNOSTI

Ne, ne, ne mogu da verujem
da smo tako brzo došli dovde.
Dobre stvari više ne postoje.
Sve ih je u ___ ljubavi se svode
na mržnju, strah i raspad ovog sveta.
Jedino ostaje vera u nas same.
Trčimo u nedogled,
ispod nogu led,
stajemo u red
kao nekad zao med.
De će sad u red?
Čekamo neki mali znak
da bi nestao mrak.
Ovaj život stvarno uopšte nije lak.
Samo nas patnja obuzima
i hrabrost mi oduzima.
Strašno veliki prostor u mom pogledu zauzima.
To više ne mogu da trpim,
strane tragove da kupim
jer kad duha malo skupim
sve o glavu znam da lupim.
Samo snage da skupim.
Sve te crvene tečnosti
godinama stižu iz misterije večnosti.
Sad se mešaju sa novim onim i ovim.
Više ne bi bili realnost, samo poriv
kroz dugačke staze nebeskog trougla.
Prolazi kroz razne fraze,
menjam izraze.
Opet nailaze.
Sa svih strana izlaze.
Prvo obilaze
pa se lagano razilaze ...

I kada mrkli mrak
zađe u tvoj kraj.
Kada izgubiš sjaj
mislićeš da si spašen, ali znaj:
uvek vrebamo u okolini,
hladnoj tišini
nikad rešene misterije večnosti.

Polako osećaš dah samo patnje i protivrečnosti.
Iz pepela u prah koji su naši deo večnosti
i tačnosti dana 365-6.
Godina je puno - tvojih grešaka je dosta.
Možda pun si razumevanja pa ćeš da me razumeš.
Nedostataka je mnogo jer drukčije ne umeš.
Prašak tvojih misli, tiho sebi se suprotstavljaš.
Spreman si da vidiš pa me možda i pretpostavljaš, postavljaš.
Znaj da važna je solucija.
Za svoj opstanak se boriš dok traje revolucija.
Eminencija postojanja ni tada ne znaš šta je.
Zašto život tolko traje?
Zašto suze čudno sjaje?
Ali kraj je svakako jedan jedini tren.
Za sekund pukne sve.
sve to bilo je i pre.
Prosto meni srce čini ta stvorenja, pokolenja.
Da li imaš poverenja kada ceo svet se menja?
Očajanje dostiže vrh.
Gledaš zalazak sunca.
Brži otkucaj srca.
Kiše padaće dugo,
nebo plakaće za tobom
i oblaci tmurni će se razići polako.

I kada mrkli mrak
zađe u tvoj kraj.
Kada izgubiš sjaj
mislićeš da si spašen, ali znaj:
uvek vrebamo u okolini,
hladnoj tišini
nikad rešene misterije večnosti.

Strahu se suprotstavljaš.
Praznine drugom ostavljaš.
Tako nastavljaš dalje.
Čuješ vrištanje, pretpostavljaš
krugova 9 tamo duboko tebe čeka.
Tamo vatra ako gori kažeš: Neka!
Neka nek ti bude.
Da li vidiš druge ljude?
Vidiš slike samo snova svojih,
maštanja tvojih.
Preko noći do dana.
Preko dana do noći.
Više nećeš tako moći.
Tvoj će život brzo proći.
Ipak kreći! Šta ćeš onda drugom reći?
Istu lojalnu priču. Preko reči svojih preći
il' ćeš pobeći.
Srce tvoje kucaće jako.
Zvezde treptaće na nebu kao misterija večnosti.

Nigde nije pisalo da smem da krenem sasvim sam.
Sve što imam ću da dam. Budi siguran, ja znam
jer tamo ima neko ko može da diše.
Svaki korak da namiriše.
Nek svi huče malo tiše.
Moram...
Uključi mozak, brzo smišljaj neki plan.
Moram stići tamo pre nego što završi se dan.
Moram rešiti tu misteriju,
paniku i histeriju
bića koja imaju abnormalan pristup
prate listu. I svaki put imaju istu
taktiku osvajanja,
paralelnih svetova razdvajanja.
Kad jednom kreneš više nema stajanja.
Ni kratkih pet minuta kajanja ...

I kada mrkli mrak
zađe u tvoj kraj.
Kada izgubiš sjaj
mislićeš da si spašen, ali znaj:
uvek vrebamo u okolini,
hladnoj tišini
nikad rešene misterije večnosti.