|
Pisma Mijalka Rasnickog (Pirot)
| |
|
|
post # 1 | 19.07.2012 , 4:12 PM
|
Komar’c
Zdravo poštovani
Predi nekoj d’n zvrcnu telefonat, ja se javi i prijatno se iznenadi: oka me moj ispisnik gazda Ivko Mijalković zvani Čapa, iz Sićevo kod Niš. Bre, bre, nes’m znal da je jošte živ. Zajedno smo služili vojsku u Štip, jošte za Kraljevinu Jugoslaviju, a ubavo smo si živuvali i mlogo godine posle. I na slave smo si išli: on pri men’ na Spasovdan, a ja pri njeg’ na Svetoga Iliju. On je golem gazda, četri ‘ektara ima samo pod lozja, sas vino trguje kako sas vodu. E, ali kad odrtemo manumo da se stavljamo. E, sa’ me oka da mi kaže da če s njegovu Parasćevu dojdu u Pirot na vašar pa da se vidimo.
„Kakvo samo da se vidimo? Ima vi vodim na ruč’k pri men’ u Rasnicu! Prase če zakoljem! – oknu ja u telefonat.
Dojde i Velika Gospojina. Vašar. Dojdoše mojti iz grad da ni pomognu da se spremimo da dočekam pobratima. Ja se digo jošte sas noč i dobro naklado vurnjutu, baba Seva omesi vurnjaci i navrljamo đi da se peču, unukat sabale zakla praseto, unukata očerupa kokošku za supu, sna’ata uze sukaljću i poče da suče banicu. Neka se znaje da je i deda-Mijalko Terjakov, gazda!
Oni ostadoše da spremaju i da peču, a mene preunukata Tijana, odveze sas kolata u grad, na Kale, da čekam pobratima i njegovu ubavicu. A ono vašar, posukal se narod od sve strane, tezđe naredene jošte od Šumsko gazdinstvo, trgovciti sade okaju i vale si robutu kako daje od čisto zlato.
Ubrže stiže i autobusat. S pobratim-Ivka ne mož’ se naradujemo. On, kako što je i red, ponel balon sas vino i šiše sas prepek. Kad se iscelivuvamo i sas njeg i sas Parasćevu on izrazi želju da se prošetamo po centar jerbo dva’es godine neje do’odil u Pirot, a posle če idemo na vašar, pa na kraj u Rasnicu. Tam’n rabota, odma pojdomo.
Šetamo mi, ja mu objašnjavam:
„Ovo vi je Momčilov grad, malečak je, ali je iljado i petstotin godine postar od vaštu Tvrđavu, doduše u njeg nema kafići kako pri vas – on si ima drugu namenu: u njeg trču ponapolje vašardžije i ovija što čekaju autobus za Babušnicu, Palanku, Blato i Ponor. A ej onija dirigent do semaforat, tova vi je naš poznati kompozitor, doktur Vojislav Vučković. A ovaja zgrada pozadi njega beše nekad „Hotel Pirot“ – tolko je zadužen da ga nikoj neče uzne, džabe da mu ga davaju. Ista je priča i sas kafanu „Srbija“ od preko puta“.
I teka ti stigomo na Trgat ispred Dom kulture. Pobratim-Ivko se uc’kli u komarcatoga što je čučnul na vontanutu, pa če pita malko zajedljivo:
„Pobratim-Mijalko, a koji vi je ovija junak, a?“
Najdo se u nebrano grozje. Kakvo da mu kažem? Nišlije si u centar imaju konjanika sas mustači i razni druđi oslobodioci, Čarapaniti u Kruševac – Kneza Lazara i njegovi vitezovi, za Beograđani i da ne oratim – tamo ima konji kol’ko očeš, mislim, sasve konjanici, Knez Mikajlo na primer pa i ovija naši komšije u Babušnicu imaju si spomenik na njini oslobodioci, jedino mi nemamo junaci, mi si imamo – komarca. Možda je teka i bolje: ako turimo nekoga odi partizaniti – če se uvrede ovija što beoše za kralja, a ako postajimo nekoga odi Dražićevciti – če naduju nos Titoviti borci. Da se ja pitam, na našti Trg jašil bi konja Kralj Milan, on ni izbavi odi Turci. Teka razmišljam ja i odjedanput mi sinu:
„A, tija li junak? Tova je spomenik na deda Mirka Komarca izi Novu Malu. On beše za Kralja i Otadžbinu, ali kako ga izmlatiše Bugareto pobeže u partizani i tamo dobi konspirativno ime, Komar’c.
I teka si tija d’n ugostimo prijatelja. A vam’ neka je u kuću sve zdravo i veselo.
Mijalko RasničkiAdded (19 Jul 2012, 4:12 PM)
---------------------------------------------
=================================================================
=================================================================
Здраво живо баје Мијалко!
Како си, какво работиш, кво има ново по вашето село? Те баје, и на Пресвету ме не држа да седим дома, него се надиго те идо у Крупц на славу при Јордана Одоровског.
Надиго се ко што ти реко и отидо, ка тамо, затеко и Перчу из Алачев Чивлик, заседал, и ко ме виде, млого ми се зарaдува. Почемо да мезимо, да пијемо рећију, и Перча че ми каже: Бре исписниче да те питам? Зашто теја ваште новине, готово си мануше да писују за селата и сељaци? До са неје било тека. Од понапред нема новина а да сe не напише нeшто за некој сeло а са….
Орати ми Перча за млого нешто, али и он не може а да не спомене овија избори па и некадашњи како је и какво сe догаџало. Па кажe прeди ратат били избори па дошли некакви из град с коња да aгитује за своју странку. Па исмejавају странку Мипана Бошковића, нашег човека из Блато, а и он там бил присутан. И некој му рече:
- Милане, јави се, кажи и ти нешто!
А он:
-Какво да кажем? Пушти ђи Србија слободија, кој оче може и теквоја да једе!
И народ се убаво исмејал, а овија си одма отишли.
Перча ме замоли да поработим на това да наште новине повишће писују отува натам за сепо и сељаци, јербо сви мисле да сељак стално нешто кука, све му неје право, жали се, али никада се сељк неје служил сас онова ка те некој пита: Како си? А ти одговараш да си добре, и ка тека одговориш који су ти пријатељи они че се радују, а који су ти непријатељи они че се сећирају. А нека се запамти и това да сељак неје намћор, него воли да се нашали па чк и тегај ка је у немилос на Бога, не дај Боже. А да кажем и това да се у моје село чује смејање и ка се најду на пратњу, ка покојника испрачују у вечну кућу, па и на парстос, на ручк, на вечеру, на рећију или вино, тека завршавју весело сас орату за покојника.
У свако село има да сретнеш по неколко онија, што би се рекло, простодушни, који се сами између себе зачикују и праје си смеј. И у наше село је јеџд такв Мирко Пнда. Појде ујутро и сретне другара, угпеда се у њега па му каже: Готов си братми, поцрвеле ти очи ко на поганца! А другарат му се ижч не љути ка му Мирко това казује чк ка га погледа човек изгледа и весел и смеје се.
Има млого таквеје згодације и незгодације по село које су се дешавале а може бит да се и данска дешавају, ко на пример, у село је било за смејање када дојде у село млада и убава учитељћа, која одма изазове револуцију и пометњу и поремти селсћи живот мужје би одма почели да трчу по њу и гледали на сваћи начин да њој угоде, а жене не би давале на деца да иду у школу. Јербо оратиле би че њим таја варошка ороспија поквари деца, а нарочито женска.
Или па друго, какво је бил на пример јеџдн ситан лопов ко Вика из наше село, за кога су се млого шале казувале, према овија даншњи лопови. Море има од какво да се писује у селата само ако се оче.
Ајде баје Мијалко уздравје и млого ти се поздравља деда Бора из Пирот.
1.Pre postavljanja komentara procitajte Pravila Foruma!
2.Koristite pretragu pre otvaranja nove teme!
3.Pogledajte moje opise igara ovde.
Did I ever tell you the definition of insanity !?
|
|
| |
|
|
post # 2 | 26.07.2012 , 1:41 AM
|
ala si napisao 
|
|
| |
 129
poruka na forumu
| |
 5
| |
 163
|
|
|
post # 3 | 26.07.2012 , 1:27 PM
|
Zdravo poštovani
Predi nekoj d’n zvrcnu telefonat, ja se javi i prijatno se iznenadi: oka me moj ispisnik gazda Ivko Mijalković zvani Čapa, iz Sićevo kod Niš. Bre, bre, nes’m znal da je jošte živ. Zajedno smo služili vojsku u Štip, jošte za Kraljevinu Jugoslaviju, a ubavo smo si živuvali i mlogo godine posle. I na slave smo si išli: on pri men’ na Spasovdan, a ja pri njeg’ na Svetoga Iliju. On je golem gazda, četri ‘ektara ima samo pod lozja, sas vino trguje kako sas vodu. E, ali kad odrtemo manumo da se stavljamo. E, sa’ me oka da mi kaže da če s njegovu Parasćevu dojdu u Pirot na vašar pa da se vidimo.
„Kakvo samo da se vidimo? Ima vi vodim na ruč’k pri men’ u Rasnicu! Prase če zakoljem! – oknu ja u telefonat.
Dojde i Velika Gospojina. Vašar. Dojdoše mojti iz grad da ni pomognu da se spremimo da dočekam pobratima. Ja se digo jošte sas noč i dobro naklado vurnjutu, baba Seva omesi vurnjaci i navrljamo đi da se peču, unukat sabale zakla praseto, unukata očerupa kokošku za supu, sna’ata uze sukaljću i poče da suče banicu. Neka se znaje da je i deda-Mijalko Terjakov, gazda!
Oni ostadoše da spremaju i da peču, a mene preunukata Tijana, odveze sas kolata u grad, na Kale, da čekam pobratima i njegovu ubavicu. A ono vašar, posukal se narod od sve strane, tezđe naredene jošte od Šumsko gazdinstvo, trgovciti sade okaju i vale si robutu kako daje od čisto zlato.
Ubrže stiže i autobusat. S pobratim-Ivka ne mož’ se naradujemo. On, kako što je i red, ponel balon sas vino i šiše sas prepek. Kad se iscelivuvamo i sas njeg i sas Parasćevu on izrazi želju da se prošetamo po centar jerbo dva’es godine neje do’odil u Pirot, a posle če idemo na vašar, pa na kraj u Rasnicu. Tam’n rabota, odma pojdomo.
Šetamo mi, ja mu objašnjavam:
„Ovo vi je Momčilov grad, malečak je, ali je iljado i petstotin godine postar od vaštu Tvrđavu, doduše u njeg nema kafići kako pri vas – on si ima drugu namenu: u njeg trču ponapolje vašardžije i ovija što čekaju autobus za Babušnicu, Palanku, Blato i Ponor. A ej onija dirigent do semaforat, tova vi je naš poznati kompozitor, doktur Vojislav Vučković. A ovaja zgrada pozadi njega beše nekad „Hotel Pirot“ – tolko je zadužen da ga nikoj neče uzne, džabe da mu ga davaju. Ista je priča i sas kafanu „Srbija“ od preko puta“.
I teka ti stigomo na Trgat ispred Dom kulture. Pobratim-Ivko se uc’kli u komarcatoga što je čučnul na vontanutu, pa če pita malko zajedljivo:
„Pobratim-Mijalko, a koji vi je ovija junak, a?“
Najdo se u nebrano grozje. Kakvo da mu kažem? Nišlije si u centar imaju konjanika sas mustači i razni druđi oslobodioci, Čarapaniti u Kruševac – Kneza Lazara i njegovi vitezovi, za Beograđani i da ne oratim – tamo ima konji kol’ko očeš, mislim, sasve konjanici, Knez Mikajlo na primer pa i ovija naši komšije u Babušnicu imaju si spomenik na njini oslobodioci, jedino mi nemamo junaci, mi si imamo – komarca. Možda je teka i bolje: ako turimo nekoga odi partizaniti – če se uvrede ovija što beoše za kralja, a ako postajimo nekoga odi Dražićevciti – če naduju nos Titoviti borci. Da se ja pitam, na našti Trg jašil bi konja Kralj Milan, on ni izbavi odi Turci. Teka razmišljam ja i odjedanput mi sinu:
„A, tija li junak? Tova je spomenik na deda Mirka Komarca izi Novu Malu. On beše za Kralja i Otadžbinu, ali kako ga izmlatiše Bugareto pobeže u partizani i tamo dobi konspirativno ime, Komar’c.
I teka si tija d’n ugostimo prijatelja. A vam’ neka je u kuću sve zdravo i veselo.
Mijalko Rasnički
Added (19 Jul 2012, 4:12 PM)
|
|
| |
|
