Osmeh mi na usnama, stidljivi pogled iz nekog davnog vremena.. Čvrsto držim komadić papira, srce mi od radosti zaigra…. Ah,sećam se! Ove reči pisala je moja simpatija! Toliko godina je prošlo, papirić požutio.. Reči ispisane na njemu, sad mi imaju težinu! Tad davno,stidljivo sam čitala, rumenih obraza bežala u kutak svoj… Sad se smešim vremenu davnom, iskrenom dečijem srcu! Zamišljajući svoju prvu simpatiju… Ako je papirić požutio, barem sećanje
Можемо сви ми причати да је најлепше бити соло, али будимо реални ко од нас не би хтео имати особу с којом може све поделити? Особу која те пољуби и развесели те након тешког дана у школи. Особу којој можеш све рећи, а да се не бојиш да ћеш испасти глуп. Особу с којом ћеш бити срећан као мало дете и која ће ти послати поруку ‘Љубави волим те’
Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!
