|
Poezija
| |
Smiley
|
|
post # 61 | 16.10.2013 , 2:36 PM
|
Ne volim te vise da znas
ali uvijek mi tako ponekad
u vremenu dodjes
pa pomislim da si mi sve na svijetu
i ne mogu ni zamisliti
kako lezis u nekom drugom krevetu
a ista si i kad kisa pada i kad hlace obuces
i kad suknju skidas
a ne places nikad
jednog cu te dana ubiti zbog svega
jer si tako slatka
bezobrazna i kratka
ako ne racunam noge
jer si fina djevojcica
i najhrabrija kurva
jer si mi u oci usla
bez kucanja i srama
ubit cu te prije spavanja
da se probudis kao dama
da imas pune sobe ljubavi
kao zimnicu spremne
i ne volim te vise da znas
i sve ce novine pisati o tome
u restorane vise neces uci
ludo moja mala
neugledna plava
predivno stvorenje bozje i moje
raspitaj se kod prijatelja
sto je jos tvoje
a sto meni pripada
raspitaj se jer ne dam ti vise
ni da mislis
ubit cu te sto se skitas svijetom
policija ce te traziti
sto bludnicis s ljetom na javnom mjestu
pa ces onda opet k meni
dovoditi ljude
da me ubijaju dugo i da se cude
sto volis na meni
i ne volim te vise da znas
ali te trazim
jer si tako prosta i slatka kao sirup
jer si tako divlja
kad ti vrat zagrizem
a bas nikakva nisi kad te zubi bole
necu vise ni da mislim o tebi
dok si od mene daleko
sto ja znam ljubi li te netko
jer ti je toplo u sobi
bezobraznice mala
igraj se jos malo
dok mi mrak ne padne u krevet
ludo
cekam te i sutra
kao uvijek u devet.
Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 62 | 26.10.2013 , 2:20 PM
|
sanjaj me
ludog
sanjaj me pametnog
blesavog
lijepog
ružnog
dosadnog
sanjaj me
odjevenog
razodjevenog
pa me pokrij toplinom
u snu
otkrivenog
sanjaj me u ruci
kao uplašenu pticu
sanjaj me na dlanu
kao kišnu
kapljicu
sanjaj me brzo
pa onda
polako
da ne izgubim korak
za tobom
olako
ne sanjaj me dugo
već više puta
kratko
jer u duge snove
može ući
svatko
i svakako me sanjaj
u svakom
trenutku
kad sanjati moraš
u svom
snenom
kutku
Added (26.10.2013, 2:20 PM)
---------------------------------------------
Noć, ti I ja
Ja, lopov sam najveći, koji ti uzdahe sa usana krade,
Ja,istraživač sam, što mirise nove sa tela tvog upija pomno
Ja, pronalazač sam novog kontinenta na leđima tvojim,
sa kojih strpljivo latice ljubavi berem što život mi znače
Po noći skriven tako u postelji tvojoj, kao iza oblaka stidljivi mesec
rukom oko struka, čvrsto te uzdrhtalu pripijam sebi ,upijam strasno
U kosi ti, čudnoj prašumi mirisnoj, bujnoj, tragove davne, večitih ljubavi tražim,
dok kukovi tvoji me pokretima nežno vode toj tajni u tebi………..i noći ovoj…
Milan Komnenić
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 63 | 26.10.2013 , 4:31 PM
|
Ne vjeruj - Aleksa Šantić
Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime
-Ne vjeruj No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,
Dođi, čekaću te U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tjelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,
Tada vjeruj meni, i ne pitaj više
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše
Poruku je menjao/la Bosankaaa - Subota, 26.10.2013, 4:32 PM
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 64 | 26.10.2013 , 4:43 PM
|
Ne govori mi ono što tako žarko bih želeo čuti,
izdaće te neki davno spevani tonovi šapata tvoga
Ne gledaj me pogledom kakvim vidjen voleo bih biti,
odaće te iskra što još tinja u pepelu te prošlosti tvoje
Nikad me ne dotakni prstima onako kako to žudim,
znaću da čar je samo uspomena na ono što nekad si bila
Ne ljubi me onako kako samo voljen ljubljen bit može,
osetiću sećanje na sve one što tako silno ti ljubila jesi
One kojima ja sam samo surogat bedni, kopija bleda,
što voljen bi hteo i željen biti, a ti mu samo utehu pružaš…
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
velikoStopaloobdukcija uma
|
|
post # 65 | 27.10.2013 , 9:25 AM
|
lepo
studirati filozofiju smotaliteta travologije u rizlogiji je smjesno jer ja se bavim velikoStopaloobdukcijom uma i zato vas molim da obratite paznju kako se ponasate,hvala
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 66 | 28.10.2013 , 6:08 PM
|
Noć, zlokobni pustinje vrisak,
telo mrtvo na još pesku vrelom
Nad njime duša napokon slobodna,
što gorkom suzom oproštaja kapke mi kvasi
Srce krvavo u kljunu lešinara na let poslednji sprema se
i poput oblaka, kapima kiše crvene, usne i dlanove puste mi boji
Kao da ne zna da na jastuku utehe nikada mirno zaspao nisam,
i da tuga smrti je samo zrno peska u pustinji što životom se zove…
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
|
Mallena
|
|
post # 68 | 06.11.2013 , 10:10 PM
|
Navlačiš svoju pocepanu odeću u starom Nju Orleanskom pansionu,
ti i tvoja magacionerska duša,
onda kotrljaš svoja zelena kolica pored prodavačica koje se
ne obaziru na tebe, tih devojaka koje sanjaju o nekoj krupnijoj
divljači u svojim sićušnim pravougaonim
mozgovima...
ili Los Anđeles, vraćaš se kući sa otpremničkog posla u
skladištu auto-delova, penješ se liftom do broja 319 da bi zatekao
svoju žensku izvaljenu na krevetu, pijanu u
6 popodne.
Izbor ti nikad nije bio jača strana, tebi su uvek ostajali
škartovi, lujke, alkoholičarke, tabletomanke.
Možda je to bilo sve što si mogao da dobiješ i možda si ti bio sve što su one
mogle da dobiju.
Odlazio si u barove i tamo pronalazio još alkoholičarki, tabletomanki ,lujki...
sve što su imale da ti pokažu bio je par zgodnih gležnjeva na
đavolski oštrim štiklama.
Urnisao si krevete sa njima kao da si
otkrio
smisao
postojanja.
A onda je jednog dana na poslu Lari trgovac došao
niz
hodnik sa svojom trbušinom i malim dugmičastim očima, Lari se uvek
kretao glasno u cipelama sa kožnim đonom i skoro je uvek
zviždao.
Prestao je da zviždi i zaustavio se kod tvog otpremničkog stola dok si
radio.
Onda je počeo da se njiše napred-nazad, imao je tu naviku i
tako je stajao i njihao se, posmatrajući te, bio je jedan od onih zajebanata,
znaš...
a onda je počeo da se smeje, a tebi je bilo muka od ludačke duge
noći, trebalo ti je brijanje, na sebi si imao pocepanu košulju.
"U čemu je stvar, Lari?" upitao si ga.
A on je rekao, "Henk, sve što dodirneš PRETVORI SE U GOVNA!"
A ti nisi imao šta da kažeš na to...
Bukovski
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
 148
poruka na forumu
| |
 0
| |
 30
|
|
|
post # 69 | 17.11.2013 , 4:22 PM
|
Neki ljudi -...taj, Bukovski
neki ljudi nikad ne polude.
ja, ležim ponekad iza kauča
po tri-četiri dana.
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.
a onda, dižem se s rikom,
s tiradom gnjeva-
kunem njih i cijeli svijet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sjedam za tost i jaja,
mumlam neku pjesmicu
odjednom dražestan kao
ružičasti
uhranjeni kit.
neki ljudi nikad ne polude.
kakve zaista užasne živote
oni vode.
Tako to ide, ide...
"Sve tvoje pisanje o bolu i patnji je obično foliranje"
samo zato što sam ti rekao da me od rok-muzike
boli glava
samo zato što smo spavali i probudili se i
jeli zajedno
samo što smo bili u kolima i na hipodromu
zajedno
u parkovima u kadama u sobama
zajedno
samo zato što sme videli istog labuda i istog
kera u isto vreme
samo zato što smo videli kako isti vetar njiše
istu zavesu
odjednom si postala književni kritičar...
samo zato što si vajala moju glavu
i čitala moje knjige
i pričala mi o svojim ljubavima i flertovima i
putovanjima
samo zato što znam ime tvoje kćeri
i što sam ti zamenio izduvanu gumu
odjednom si postala književni kritičar!
samo zato što su tri tvoje pesme objavljene
samo zato što pišeš roman o svom ludilu
samo zato što ljuljaš dupetom i imaš
dugu smeđu kosu
odjednom si postala književni kritičar
samo zato što sam te jebao 144 puta
odjednom si postala književni kritičar!?
dobro onda, reci mi,
među svim tim piscima... čije je bol stvaran?
šta? da, mogao sam da
pogodim - tvoj bol je
stvaran. zato, u najboljoj nameri za sve nas
mahni zbogom živima koji su izgubili snagu za
plakanje, i
dok bele dame u ružičastim sobama kače
plave i zelene minđuše
mahni zbogom meni.
...baš , taj...
Poruku je menjao/la LagodanStres - Nedelja, 17.11.2013, 4:32 PM
...ne uključuj se u sitne prepirke
ruke i glasa
...osim ako tvoj dušmanin
traži dušu tvoga tela
...ili život tvoje duše;
tada ubij,
ako moraš;
i kada dođe vreme da umreš,
ne budi sebičan -
shvati to kao besplatno putovanje...
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 70 | 24.11.2013 , 10:02 PM
|
UVEK SAM SE PLAŠIO DA TI TEPAM
Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše...
Zoran Radmilović
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
64
poruka na forumu
| | |
22
| |
91
|
|
|
post # 71 | 24.11.2013 , 10:17 PM
|
idem ulicom pijem fantu,mislim na tebe spucam u kantu 
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 72 | 26.11.2013 , 7:35 PM
|
Ne znam ja da volim.
Nekako mi kroz ruke prodje
kao voda to nešto.
Nekako odjednom ne znam da dam
a znao sam,
i ne umem da kažem,a umeo sam.
Ne znam ja da volim...
A da znam,eh a da znam,
zaustavio bih oblak,kada krene da sakrije sunce,
ubrao bih smokvu,i korom njenom
ispisao reči po vrelome betonu
reči koje bi samo ti razumela...
Ne znam ja da volim
i ne podsećaj me,
jer ne želim da se sećam.
Ne znam ja da volim,jer da znam
primetio bih da ti se plakalo kada si se smejala
i da si umesto snega, ti tiho VEJALA!!
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
velikoStopaloobdukcija uma
|
|
post # 73 | 01.12.2013 , 3:17 PM
|
lepo,duboko kao bunar oka sjaj,kao pasteta u trenutku slabosti,kao pile u nervnom rastrojstvu...lepi stihovi Mallena,Lagodan stre si ostali...ja sam veliki ljubitelj,niskog rasta,poezije i ostalih kulinarskih specijaliteta koje moze jedan mali mozak da proizvde u trenutku razumne slabosti jer sve sto se stvara nastaje kada s epokvari mikser a ti hoces da umutis jaja,hm...
studirati filozofiju smotaliteta travologije u rizlogiji je smjesno jer ja se bavim velikoStopaloobdukcijom uma i zato vas molim da obratite paznju kako se ponasate,hvala
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 74 | 03.12.2013 , 0:14 AM
|
Guns N Roses-November Rain (Novembarska Kisa)
Kada pogledam u tvoje oci
Mogu videti tvoju ljubav uzdrzanu..
Ali draga kad te drzim
Zar ne znas da osecam isto..
Jer nista ne traje zauvek..
Oboje znamo da se srca menjaju..
I tesko je drzati svecu..
Na hladnoj Novembarskoj kisi..
Prolazili smo kroz ovo
Tako,dugo,dugo vremena..
Samo pokusavali ubiti bol..
Ali ljubavnici uvek su dolazili i
Odlazili..
I niko nije siguran ko ce zaista otici danas..
Dalje..
Kada bi mogli dobiti vremena,
Da podvucemo liniju
Mogao bih da odmorim glavu..
Znajuci da si moja..
Sva moja..
Dakle,ako zelis da me volis..
Onda draga ne uzdrzavaj se..
Ili cu ja samo odsetati
Na hladnu Novembarsku kisu..
Da li ti je potrebno vremena...vlastitog
Da li ti je potrebno vreme...samoj
Svima je potrebno ponekad vremena...njihivog vlastitog
Zar ne znas da je svima potrebno neko vreme..samome
Znam da je tesko otvoriti srce...
Cak i prijatelji cine se da ce te povredeti..
Ali ako bi mogla izleciti slomnjeno srce
Ne bi trebalo vremena da te osvojim
Ponekad mi treba vremena...moga
Ponekad trebam vremena...potpuno sam
Svima je potrebno ponekad vremena...njihovog vlastitog
Zar ne znas da je svima potrebno neko vreme..samome
I kada tvoji strahovi nestanu
I sene jos postoje,ohhh yeahhh
Znam da me mozes voleti
Kada ne bude nikoga za kriviti
Pa nije vazno sto je mracno
Jos uvek mozemo naci put
Jer nista ne traje vecno
Cak i hladna Novembarska kisa...
Zar ne mislis da ti je potreban neko
Zar ne mislis da ti je potreban neko
Svi trebaju nekoga
Ti nisi jedina...
Ti nisi jedina..
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
velikoStopaloobdukcija uma
|
|
post # 75 | 10.12.2013 , 3:14 PM
|
ba slep prevod :P
studirati filozofiju smotaliteta travologije u rizlogiji je smjesno jer ja se bavim velikoStopaloobdukcijom uma i zato vas molim da obratite paznju kako se ponasate,hvala
|
|
| |
|
Mallena
|
|
post # 77 | 26.01.2014 , 10:25 PM
|
Skini okove s mog srca
Skini okove s mog srca, dušo pusti me da živim
Skini okove s mog srca jer tebi nije stalo do mene
Zašila si me kao jastučnicu
A pustila si da moja ljubav propadne, zato
Skini okove s mog srca, oh molim te, molim te oslobodi me
Skini okove s mog srca, dušo pusti me
Skini okove s mog srca, jer ti više ne voliš me
Svaki put kad te zovem telefonom
Neki čovek mi kaže da nisi kući, zato
Skini okove s mog srca, oh molim te, molim te oslobodi me
Tobom sam omađijan kao čovek u transu
Ali prokleto dobro znam da nemam šansu, zato
Skini okove s mog srca, pusti me da idem svojim putem
Skini okove s mog srca, ti mi zadaješ brige i noću i danju
Zašto da me vodiš kroz mizeran život
Kad ti do mene nije ni mrvicu stalo
Zato skini okove s mog srca, oh molim te, molim te oslobodi me
Tobom sam omađijan kao čovek u transu
Ali prokleto dobro znam da nemam šansu, zato
Skini okove s mog srca, pusti me da idem svojim putem
Skini okove s mog srca, ti mi zadaješ brige i noću i danju
Zašto da me vodiš kroz mizeran život
Kad ti do mene nije ni mrvicu stalo
Zato skini okove s mog srca, molim te, molim te oslobodi me
(molim te oslobodi me)
Oh zašto me ne oslobodiš
(molim te oslobodi me)
oslobodi me
(molim te oslobodi me)
oslobodi me mala moja
(molim te oslobodi me)
Oh zašto me ne oslobodiš
Ray Charles – Unchain My Heart
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
148
poruka na forumu
| | |
0
| |
30
|
|
|
post # 78 | 27.01.2014 , 2:17 PM
|
JEDINI NAČIN GLEDANJA TRINAEST KOSOVA ODJEDNOM - GOKČENUR Č. (1971)
1.
Trinaest kosova razbija noć,
zvezde se izmešaše,
noć zaleprša...
2.
Spustiše se na krak žutog krana.
Palube su bile prazne.
Brod pod zastavom noći
bio je nakrcan sa trinaest kosova.
Rečeno je
da, od tog dana, kapetan nikada nije zakoračio na kopno
a mala oluja je pratila brod sa sigurne udaljenosti.
3.
Pitao sam „za Teheran?“...
„Dolazimo odatle” reče jedan od njih.
„Rumelija? Tamo još uvek dugujemo petnaest lira u kafiću„Istanbul?“...
Tamo je otadžbina, tamo drveće raste izgovarajući naglas imena trinaest kosova.“
4.
Pun mesec u bunaru...
Trinaest kosova kruže nad bunarom ukočenih krila.
Zima će biti duga i drveće će spavati lagano.
5.
„Daj mi novo ime“ reče jedan od njih.
Ako se kos navikne na svoje ime, ne može da leti...
„Daj mi novo ime i reći ću ti gde jeprošli april!“
6.
Sleću na požnjeveno polje...
Vodio sam ljubav na tom polju
kada je pšenica bila duža od noći.
7.
Vrabac, zeba, vrana,
galeb, čižak...
Svi smo morali da izaberemo
između zvezda i vetra
pre nego što smo postali kosovi.
8.
„Ovo je moj vetar“ kaže kos „moj život, moja dela...
Ovo su mora sveta, morsko plavetnilo, takvi smo mi, vaši smo...
Ovo su naše kiše...“
Prema rečima kosova,
stvari koje nikome ne pripadaju ne postoje.
9.
Postoje neki nesporazumi
između nas i kosova
samo zato što glagol umreti
ne postoji u njihovom jeziku, osim u future.
Lutam zelenim poljima
Trava čita moje korake / otiske kao pesmu.
10.
Kos kaže da
planina dobija snagu iz svoje senke...i tvoje senke ispod njene.
Prekinimo priču sada,
pogrešna reč bi mogla ponovo pokrenuti vreme.
11.
Vraćam se kući, pobeđen,
ponovo iz rata...
Moji ključevi su na stolu.
Trinaest kosova se spušta u liniji na ivicu prozora.
12.
Mesec je ledeni gong.
Kosovi odigraše najkraću igru senki.
Sahranio sam jednog od njih u saksiju sa geranijumom.
13.
Seo sam pored prozora i uzleteo sa ivice.
...ne uključuj se u sitne prepirke
ruke i glasa
...osim ako tvoj dušmanin
traži dušu tvoga tela
...ili život tvoje duše;
tada ubij,
ako moraš;
i kada dođe vreme da umreš,
ne budi sebičan -
shvati to kao besplatno putovanje...
|
|
| |
velikoStopaloobdukcija uma
|
|
post # 79 | 01.02.2014 , 8:25 PM
|
Evo nesto od jednog dobrog cike,Rabindrant Tagore
Čini mi se da sam te morao voljeti…
Čini mi se da sam te morao voljeti na bezbroj načina, bezbroj puta,
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvijek.
Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pjesama
Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine
U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvijek.
Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je stoljećima star bol,
Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu,
Kao što uvijek gledam iznova u prošlost, na kraju uvijek ti iskrsneš
Prekrivač sjaja polarne zvijezde koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvijek.
Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora
Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milijun drugih ljubavnika, dijeleći istu
Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka -
Stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvijek iznova.
Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronašavši svoj kraj u tebi,
Ljubav čovjeka svih vremena, prošlosti i vječnosti:
Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni život.
Sjećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju -
I pjesme svih pjesnika, prošlosti i vječnosti.
Te noci ispevao sam
jednu pesmu,
ali ti nisi bila tu.
Pronasao sam reci
koje sam uzalud trazio vazdan.
Jest, iz nedara nocne tisine
one su se slile u svirku,
dok su se zvezde palile
jedna za drugom
Ali ti nisi bila tu.
Hteo sam jutros
da ti pevam pesmu svoju:
ali iako nisam zaboravio melodiju,
buntovne reci mi izmicu
sada kraj si kad mene.
Zadrhtacu bez sumnje
ako se ikad budemo sreli
u drugome zivotu,
u svetlosti udaljenog sveta.
Zaustavljajuci se,
prepoznacu tvoje oci,
tamne kao jutarnje zvezde,
i znacu da su pripadale
zaboravljenom sumraku
predjasnjeg zivota.
Reci cu:
car tvoj lica nije samo u njemu,
u nju se utkala zarka svetlost
moga pogleda pri susretu
koji se ne pamti,
i moja ljubav joj je dala
tajnu koja se izgubila.
Uvecala si me
svojom ljubavlju,
mene koji sam samo
jedan covek izmedju drugih,
koji plovi obicnim tokom,
pokretan voljom
promenljive milosti sveta.
Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime vecnog
pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleca.
Ljudi zurno prolaze ispred mene na trgu -
ne opazajuci kako je moje telo postalo
dragoceno od tvog milovanja,
ne znajuci da u sebi nosimtvoj poljubac
kao sto sunce nosi u svojoj lopti
vatru bozanskog dodira,
kojom sija vecito.
Gazeci travu na stazi,zacuh:
'Poznajes li me?'
Osvrnuh se, pogledah je i rekoh:
'Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice'
Ona odgovori:
'Ja sam prva velika tuga tvoje mladosti'.
Njene oci su blistale kao rosno jutro.
Pocutah trenutak, a zatim zapitah:
'Jesi li iscrpla sav teret suza?'
Osmehnu se i ne odgovori.
Razumeh da je njen plac
imao vremena da nauci govor osmeha.
'Nekada',
prosapta ona,
'govorio si da ces uvek voleti svoju tugu'.
Zbunjen, rekoh:
'Istina je, ali prosle su godine, i dosao je zaborav'.
I uzimajuci njenu ruku u svoju,
dodadoh:
' I ti si se promenila.
Nekadasnji bol postao je vedrina'.
Srecan sam sto me ne gledas
vise sazaljivo.
Zlokobna car noci
i odjek mojih reci
koje kazuju zbogom,
prestrasene od ocajnog naglaska,
dovele su me do ivice placa.
Ali dan ce se roditi,
moje srce ce biti opet tvrdo,
i nece biti vise vremena za suze.
Ko kaze da je zaborav nemoguc?
Samilosna smrt buja
u samom srcu zivota,
obuzdavajuci njegovu ludu
zelju za trajanjem.
Burno more na kraju otpocine
u svojoj pokretnoj kolevci;
sumski pozar zaspi
u postelji od pepela.
Ti i ja se rastajemo,
i raskid ce pokriti
ziva trava i cvece nasmejano
na suncu.
studirati filozofiju smotaliteta travologije u rizlogiji je smjesno jer ja se bavim velikoStopaloobdukcijom uma i zato vas molim da obratite paznju kako se ponasate,hvala
|
|
| |
|
|
post # 80 | 30.03.2016 , 1:34 PM
|
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros
ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plašim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat
ko zna kakvim ljudima.
Da li sam još uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli?
Po kojoj znaš koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?
Da li sam još uvek
među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saća?
Mika A.Added (30.03.2016, 1:34 PM)
---------------------------------------------
zeleno
pijan pred naprslim ogledalima kupatila u izgubljenim gradovima Juga
držeći sečivo noža na žili kucavici i
cereći se.
tada sam prvi put naučio da je pozorišna igra moćna zamena za stvarnost:
jedina razlika između akcije i
glume akcije
je ta beskrajno tanka linija izbora -
izbora između ničega i ničega.
buditi se ujutro, nalaziti neki posao
tamo gde radnici sve prihvataju osim sna o
bekstvu.
koliko je samo bilo takvih mesta.
radio sam u jednom gradu u Luizijani
i svake večeri izlazio umoran i otupeo ponovo u istu noć puneći čaše
gledajući kroz
prozor i
misleći na devojku s posla
u zelenoj džak-haljini
koja je neprekidno psovala. želeo sam samo da je pojebem i odem iz
grada.
samo sam otišao iz grada,
što znači da sam odabrao između
ostati nigde i otići
nikud,
i zamišljam ako je još živa da i dalje psuje
ali ja ne držim više sečivo noža
na žili kucavici - kraj se primiče dovoljno blizu sam od
sebe.
Bukovski
Najbolje godine ovog života mog, sjajne i rđave, samo su kliznule, ko sila Dunava pod senkom Tvrđave...
|
|
| |
|
