Kao sto neko rece 'ljubomora je kompleksna emocija'. Prema tome, mislim da je nemoguce simplifikovano reci definisatu, u crno-belom tonu tipa: 'ljubomora jeste ljubav ili ljubomora nije ljubav'.
Ljubomora i moze i ne mora da znaci ljubav. Ako je sa razlogom i sa konkretnim ozbiljnim povodom(npr konkretan flert, ili konkretna prevara od strane partnerke, partnera) onda takva ljubomora jeste odraz ljubavnih emocija, strasti, zelje da se osobi sa kojom smo pokaze da Osecamo, da nam nije svejedno, da nam jeste stalo. I zaista dozirana i opravdana ljubomora, opravdana zabrinutost treba da postoji, da se javi, da se iskaze, ako zaista postoji partnerska emocija. Jer, ako nam uopste nije svejedno da li se nasa voljena osoba ljubakala sa neko, nekim drugim, da li je flertovala-o sa nekom, nekim drugim, da li nas je prevarila-o sa nekom, nekim drugim, ako nam nije bitno da li voljeno bice zeli vezu brak sa nama ili moze istovremeno biti sa bilo kojom kim..ako je nama svejedno da li cemo mi takodje prevariti voljenu osobu, onda zaista treba da sebi postavimo sledeca pitanja:
-kakva je to veza, brak, u kojoj nam nije stalo gde je ko i sa kim i zasto.
-da li nam je uopste stalo do veze, i zasto smo uopste u vezi, braku sa nekom konkretnom osobom, ako nam je svejedno da li cemo je ga deliti, sa drugim osobama. ili dali ce ta osoba nas deliti, sa drugim osobama
-da li je i kakva je to 'ljubav' koja nas dovodi preko granice gazenja sebe, odnosno samopostovanja, ako s 'ljubavlju' trpimo i dopustamo da nas partner partnerka vrte oko prsta, emotivno povredjuju, ponizavaju i pritom uveravamo sebe kako je takvo stanje 'za nase dobro'.
Ljubomora u takvoj situaciji u opravdanoj situaciji, treba da bude akt opravdanog negodovanja, reakcija kojom pokazujemo da nas konkretan los potez voljene osobe jako i iskreno zabrinjava i povredjuje, i da patimo zbog toga, jer volimo, osecamo. Osecamo prema toj konkretnoj osobi. Ne slazem se sa ljudima koji svaku ljubomoru etiketiraju kao 'nesigurnost', 'nezrelost', 'sebicnost'...itd. Mislim prvo niko nije i ne moze biti u svemu toliko dobar da bi bio uvek 100% siguran da nece naici neko neka bolja, i da ce voljena osoba pozeleti da nas zameni. Al opet ne znaci da svakom ljubomorom pokazujemo a priori nesigurnost, vec prosto ljudsku reakciju eslaganja sa potezima voljene osobe, koji nas emotivno povredjuju(flert, prevara npr).
Poverenje...da potrebno je. Al, ne blanko. Ne po svaku cenu, ne biti slep kod ociju, neoprezan kod jasne intuicije, tupav kod razuma. Zasto? Pa zato sto poverenje, odnosno pozivanje na 'potrebu bezuslovnog poverenja'(tipa ono 'ako me zaista volis imaces neograniceno, bezuslovno, neupitno poverenje u mene' i sl) cesto postane vrlo jako, lukavo oruzje u rukama, cak forma emotivne ucene, bas onih partnera i partnerki koji su vrlo konkretno skloni svrljanju, flertovanjima, varanju, promiskuitetu. Ucenjuju pozivanjem na poverenje, kada zele sofisticki izvrnuti cinjenicno stanje, i zabasuriti svoj neverni cin. Takvi cesto najvise dizu glas 'protiv svake ljubomore', zato su svesni da protiv njih postoje jaki konkretni dokazi, i zato sto zele da pod maskom poverenja(pozivanjem na poverenje) ucutkaju partnerovu partnerkinu opravdanu sumnju, negodovanje, kako bi nesmetano mogli da i dalje zadovoljavaju svoj promiskuitet. Ovoj zloupotrebi termina poverenje skloni su i muskarci i zene. Misljenja sam da takvi ljudi, najcesce, najzesce dizu glas, 'protiv svake ljubomore'.
S druge strane... patoloska, paranoicna i bezrazlozna ljubomora(proveravanje, propitivanje, pracenje, patoloska possivnost, provokacije i histerija, drama za svaku sitnicu, bez konkretnih, opravdanih, dokazivih razloga...itd) to ipak nije dokaz ljubavi(iako naravno svako od nas cak i tada veruje kako svako iskazuje ljubav na svoj nacin). Takva ljubomora u osnovi ipak nije zdrava.
Poruku je menjao/la MrBeen - Petak, 27.09.2013, 9:18 AM
|
I ne stidim se toga. 
