Последњих година србски поздрав победи, салутирање, уобичајено се врши са три раширена прста: палцем, кажипрстом и средњим прстом, а да се ретко ко упитао шта овај поздрав значи, одакле и од када потиче. Они који су себи заиста поставили ово питање, дошли су до врло неочекиваних сазнања.
Ако питате самозване «стручњаке» од када се овај поздрав користи међу Србима, неретко ће те добти одговор «одувек», а ако их питате шта значи, рећи ће вам да три прста представљају Свету Тројицу. Истинитост ових њихових тврдњи можемо врло лако проверити. Ако је заиста истина да се овај поздрав користи «одувек», за очекивати је да га видимо на сликама старих србских уметника који су дочаравали тренутке из наше славне историје. Ако не ту, а оно барем од када се појавио фотоапарат. Било би врло природно видети одушевљене србске борце после Церске или Колубарске битке, или после пробоја Солунскога фронта како показују три прста. Међутим, таквих слика и фотографија нема.Чак ни у многобројним записима, било историографским, социолишким или етнографским, нигде нема ни словца о та три прста.
У том случају кренимо и даље, према данашњици. Долазимо до Другог светског рата. За очекивати је да ћемо овакав поздрав видети на мноштву фотографија бораца Равногорског, четничког, покрета чији «наследници» највише и користе овакав поздрав. Ипак, ни ту се ама баш ни на једној слици не види да ико показује три прста, нити се и у једном опису неког значајног догађаја помиње да је ико икада показао три прста као знак некаквог одушевљења. Интересантно је да то чак не помињу ни странци који су у то време боравили у четничким јединицама. Нигде ништа о три прста код Срба.
Ипак, успели смо пронаћи неке изворе из времена Другог светског рата, који помињу, или показују овакав поздрав. Изненађује чињеница да ти извори не воде ка србским четницима, или било којим другим србским јединицама, већ на сасвим супротну страну, ка хрватским усташама. Наиме, хрватске усташе, о којима не треба посебно трошити речи, полагали су заклетву своме «поглавнику» пред римокатоличким свештеником са раширена три прста, палцем, кажипрстом и средњим прстом, десне руке. Овакав поздрав хрватске усташе преузеле су од немачких СС јединица, мада се по неким изворима наслућује да су Хрвати овакав поздрав користили чак и у Првом светском рату.
Слично су заклетву полагали и елитни србски одреди у Другом светском рату, одреди Србског Добровољачког Корпуса. Сличност је у томе што се подизала десна рука и што су се мали и домали прст постављали једнако као и код усташа, али ту се свака сличност завршава. И код једних и код других, мали и домали прст су спојени и савијени уз длан, код усташа јер другачије не могу да се рашире остала три прста, а код СДК-а да се покаже једниство Божанске и људске природе у Господу Исусу Христу. Ратници СДК-а су заклетву Краљу Петру II Kaрађорђевићу полагали са спојеним палцем, кажипрстом и средњим прстом, као символом јединства Свете Тројице, управо онако како се православни осењују часним Крстом.
Порекло оваквог коришћења спојена три прста, као и малог и домалог спојених и савијених на длану, потиче још из четвртога века, и времена Светога Мелетија Архиепископа антиохијскога. У то време су се Хришћани борили са aријанским јеретицима. Између осталога, спор око природе Господа Исуса Христа довео је и до тога да Архиепископ Антиохијски Мелетије руком дочарава присутнима на Сабору тројично јединство Божије. Када је Архиепископ Мелетије спојио три претходно раширена прста, из њих се виде светлост као муња.
Прво раздвајање прстију, «раздвајање Свете Тројице» код Срба десило се почетком деведесетих година прошлога века, и за то је најодговорнији тадашњи вођ опозиције, а данас антисрбски прегаоц Вук Драшковић. Од времена успона несрећнога Драшковића Срби заборављају стари хришћански поздрав са спојена три прста и узимају антихришћански са раздвојена три прста. На ово су упозоравали и различити четнички листови у емиграцији, али и разне омладинске националне организације у отаџбини. Остаје нам нада да ће будући нараштаји имати уши да чују упозорења која им данас упућујемо, те да ћемо одбацити овакав начин салутирања и обновити православни поздрав који користимо већ дуже од хиљаду година.
Preneto sa : Centar za istraživanje pravoslavnoga monarhizma
mada se mozda nekome svidi... 
