|
post # 1 | 10.08.2016 , 9:15 AM
|
Uzimajući u obzir podatak da 40% ukupne potrošnje energije u domaćinstvu odlazi na grejanje i hlađenje prostorija lako možemo doći do zaključka zašto se toliko govori o energetskoj efikasnosti objekata i kako postići najbolje efekte sa što manjim ulaganjem. Najbolji način je svakako izgradnja potpuno novog objekta koji zadovoljava sve kriterijume energetske efikasnosti, ali nameće se pitanje šta raditi sa starim građevinama kojih je i najviše. Nemoguće je rušiti stare zgrade građene kao prave rasipnike energije i u koje, kao po pravilu, od datuma izgradnje i useljenja je vrlo malo ili nimalo ulagano, i izgraditi nove objekte. Ali dobra vest je da je moguće stare zgrade 'popraviti'. Kako? E, sada u pomoć moramo pozvati statističke podatke i iskustvene činjenice. Investicija koja se isplatiPre početka radova na delimičnom ili potpunom renoviranju zgrade moraju se locirati mesta preko kojih se ostvaruju energetski gubici na osnovu tih podataka napraviti jasna strategija radova koje je potrebno izvesti vodeći računa o amortizacija troškova renoviranja. Najveći energetski gubici se ostvaruju preko:
- dotrajale stolarije koja je najčešće drvena i rasušena,
- spoljašnjih zidova, fasade
- ventilacionog zida,
- krova,
- terase,
- poda ukoliko se radi o prizemlju,
- podruma,
- starih sistema za grejanje.
Ceo tekst možete pročitati ovde:
Kako povećati energetsku efikasnost
|
|
| |
par reči o sebi
|
post # 2 | 17.09.2016 , 1:08 AM
|
Dobra stvar što se sada jako puno stvari može uraditi sam jer sve vezano za obnovljive izvore energije je prilično skupo .. možda sa razlogom a možda i bez razloga.
Samo opušteno
|
|
| |