U praznoj sobi,sedim i razmisljam,kako boli,kada nisi pored mene,jer bez tebe,ja ko da izgubio sam sebe,ne znam kuda dalje,zapitam se sta je,i dal je,ikad necega bilo medju nama,svake noci sanjam,svake noci trazim,stalno lutam,tebe bih da mazim,i pazim,ljudi se cude,ne veruju u moju ljubav prema tebi,jer ono sto cu ti ja pruziti,niko drugi nikad ne bi,imas moje srce,dobro ga iskoristi,jer bolji zivot,nikad nece biti,ne trazi druge,sve su to prazna obecanja,oni su samo bajke,al ja sam stvaran,i sada dok,ja ovo tebi pisem,bez tebe polako se gusim,i prestajem da disem,znam,nije lako,nije nimalo,al moras da shvatis,koliko mi je do tebe stalo,i svake veceri,dok u tvoju sliku gledam,zamisljam,bilo bi mi mnogo gore da te nema,onda odem negde u cosak,i posmatram u jednu tacku ceo dan,sve dok ne shvatim,kad sam zaljubljen nisam normalan
|
|