<div id="nativeroll_video_cont" style="display:none;"></div>Noc samoce.Noc mastanja…Sati pocinju svoj usporeni vjekovni tok.Do jutra je jos daleko…Ili se to cini svakom covjeku koji je sam kao ja… <br /> Sjedim na klupi pored obale mora.Nekoliko nota cuh od ptice sa grane…Tih nekoliko nota postadose mi bliske i samo moje Posmatrajuci pjenusave talase koji su udarali o stijene,osjetih na dlanu kap kise…Nebo je pocelo plakati.Polako krenuh ulicom,kapi su postajale sveteze…Crna krila noci su zagrlila grad,koracam umorna…Jedna svetiljka i tiha romantika,Tisina postaje monotonije…Krupne suze neba skakucumi po kisobranu..Zaviruju u dusu i postaju deo mene…Hodajuci posmatram vlazne krovove kuca i svetlost koja dopire iz njih.Po koji prolaznik i niko vise… <br /> Jesen,ona prava jesen koja se uvlaci u svaki stan,pticije gnezdo,koja se uvukla i u moju dusu….Nocas prestade kisa…Na nebu se pojavi po koja zvezda,koja budi uspomene na divne letnje noci ali samo na cas…Na svaki moj korak psjetim muklo sustanje lisca i cini mi se kao da onojeca moleci za jos koji tren zivota… <br /> Noc…Kao i mnoge druge jesenje noci do sada…Kasno je. Preskacem po koji plocnik,pazim da ne stanem u vodu.Neiskazane misli vrzmaju mi se po glavi…Stavljam ruke u dzepove i zurim…. <script> var container = document.getElementById('nativeroll_video_cont'); if (container) { var parent = container.parentElement; if (parent) { const wrapper = document.createElement('div'); wrapper.classList.add('js-teasers-wrapper'); parent.insertBefore(wrapper, container.nextSibling); } } </script>

Noc samoce.Noc mastanja…Sati pocinju svoj usporeni vjekovni tok.Do jutra je jos daleko…Ili se to cini svakom covjeku koji je sam kao ja…
Sjedim na klupi pored obale mora.Nekoliko nota cuh od ptice sa grane…Tih nekoliko nota postadose mi bliske i samo moje Posmatrajuci pjenusave talase koji su udarali o stijene,osjetih na dlanu kap kise…Nebo je pocelo plakati.Polako krenuh ulicom,kapi su postajale sveteze…Crna krila noci su zagrlila grad,koracam umorna…Jedna svetiljka i tiha romantika,Tisina postaje monotonije…Krupne suze neba skakucumi po kisobranu..Zaviruju u dusu i postaju deo mene…Hodajuci posmatram vlazne krovove kuca i svetlost koja dopire iz njih.Po koji prolaznik i niko vise…
Jesen,ona prava jesen koja se uvlaci u svaki stan,pticije gnezdo,koja se uvukla i u moju dusu….Nocas prestade kisa…Na nebu se pojavi po koja zvezda,koja budi uspomene na divne letnje noci ali samo na cas…Na svaki moj korak psjetim muklo sustanje lisca i cini mi se kao da onojeca moleci za jos koji tren zivota…
Noc…Kao i mnoge druge jesenje noci do sada…Kasno je. Preskacem po koji plocnik,pazim da ne stanem u vodu.Neiskazane misli vrzmaju mi se po glavi…Stavljam ruke u dzepove i zurim….