Nema više ni tog stabla ispod kojeg bi me privukao sebi, snažno zagrlio... I onda bi tiho šapnuo da me voli najviše i da me ne da nikada nikome. Onda bi me pogledao u oči i samo bi se osmjehnuli oboje. Nježno me poljubio i zaželio laku noć... Onda bi polako otišao...
" />
Nema više ni tog stabla ispod kojeg bi me privukao sebi, snažno zagrlio... I onda bi tiho šapnuo da me voli najviše i da me ne da nikada nikome. Onda bi me pogledao u oči i samo bi se osmjehnuli oboje. Nježno me poljubio i zaželio laku noć... Onda bi polako otišao...
|
|
|
|