Jos mi odjekuju te lazi kao uvreda,
kada si nezno saputao to zauvek da,
ostaces uz mene i kada ostarim.
I one suze kad htela sam da te ostavim.
Kada sam saznala da ipak nisi bio to,
u sta sam verovala nocu dok sam te ljubila.
I ja sam znala da vec dugo nije kao pre,
al’ ipak plakala sam tog dana kad sam saznala sve.
Pa sam potonuo prognana iz naseg starog dvora,
Dvadeset hiljada milja duboko ispod mora :/
|
|
