Syndicate je taktička igra sa izometrijskim pogledom u kojoj se kontroliše šačica agenata sa kojima se izvršavaju razne operacije. Pošto se radi o igri staroj 19 godina, na računarima današnjice moguće je pokrenuti je preko FreeSynd-a, a može se i najprostije kupiti sa GOG-a. Oh, oprostite, ovo je opis Syndicate-a, a ne Syndicate-a. Novi Syndicate je sci-fi pucačina iz prvog lica koju je ovog februara izdao EA, a razvio Starbreeze Studios. Za razumevanje novog Syndicate-a ne morate da se vratite u prošlost i odigrate Syndicate i Syndicate Wars pošto je reč o drastičnom reboot-u.

Nakon što je 2025. godine razvijen DART čip, svet se promenio. Radnja je smeštena u 2069. godinu, u vreme kada velike korporacije tj. sindikati „kontrolišu” svet. Implantacijom DART čipova prevaziđena je potreba za mnogim digitalnim aparatima jer su ljudi postali direktno povezani na virtuelnu mrežu. Na ovaj način sindikati pružaju sve vrste usluga klijentima koji se odluče za čipovanje, obezbeđujući im jedan kompletan način života. Kao što se i očekuje, sindikati se bore za što veću dominaciju, a u cilju očuvanja svojih interesa i uništavanja konkurencije stvaraju agente sa najnaprednijom tehnologijom. Igrač je u ulozi agenta (Miles Kilo) sa najnaprednijim DART čipom, spreman da uradi ono što se mora – da zaštiti interese EuroCorp-a, sindikata za koji radi. Priča nije duboka pa se igra malo više oslanja na gameplay.

Pucačina ne može da se igra bez vatrenog oružja, a Syndicate ima taman dovoljnu varijaciju od nekih petnaestak. Zanimljivost koja se neće naći u svakoj pucačini, a sa čime Syndicate može da se pohvali su alternativni nišani i načini paljbe. Na primer, u slučaju kada je potrebna preciznost i penetracija zaklona u daljini, jednim pritiskom dugmeta moguće je pomeriti pogled na snajperski nišan umesto laserske nišanske tačke za bliske okršaje. Sačmara ima slabiji automatski režim ili jači, ali sporiji pump-action mod. Na ovaj način pucanje deluje malo zanimljivije i raznovrsnije od običnog FPS-a. Neki nivoi namerno su namešteni tako da se igraju određenim teškim naoružanjem kao minigun ili bacač plamena što Kilo-a stavlja u situacije u kojima je gotovo nemoguće poginuti.

Ali šta je sa specijalnim DART v6 čipom koji Kilo poseduje? Pritiskom na Q aktivira se DART overlay na nekoliko sekundi koji pruža neku vrstu rendgenskog vida čime se protivnici markiraju narandžastom bojom i prate iako su iza zaklona. Ujedno se i vreme uspori pa liči na nešto iz F.E.A.R.-a, samo naprednije. Osim tih aktivnih perceptivnih pomoći, DART je i veštačka inteligencija sa, kao i uvek, umiljatim ženskim glasom koji analizira okolinu, otkriva pretnje i usmerava ka cilju. Još jedna sposobnost koju agenti imaju jeste „breach”. Sve što je na neki način digitalno i čipovano, Kilo može da hakuje tj. manipuliše okolinom ili neprijateljima. Tri takoreći moći koje Kilo poseduje su backfire, persuade i suicide. Backfire služi da protivnike sruši na zemlju što ih ostavlja oslabljenima, suicide će naterati protivnika da izvrši samoubistvo, a persuade će na kratko vreme ubediti protivnika da se bori protiv svoje jedinice. Bespilotne letelice, liftovi, stubovi i sve ostalo u okolini što je pokretno može se takođe hakovati (prostim držanjem jednog dugmeta u trajanju od otprilike jedne sekunde) radi stvaranja zaklona, klopki ili rešavanja male zagonetke radi stvaranja prolaza.

U slučaju nedostatka metaka ili energije Starbreeze je ubacio i egzekucije nalik na one iz Riddick igara. I ovo je bitan deo arsenala i može uništiti igru, jer pravilnom raspodelom poena za augmentacije koji se dobijaju kako priča odmiče, moguće je prelaziti cele sekcije igre isključivo trčanjem do protivnika i ubijanjem jer će regeneracija života i kratak period potpunog imuniteta sigurno održati Kilo-a u životu. Osim ove dve, postoji još augmentacija za povećanje životnih poena, manji trzaj oružja i slično.

Najsvetliji deo igre su verovatno lokacije. Nema mnogo sci-fi igara koje su uspele da stvore upečatljiv i primamljiv dizajn budućnosti. Kao i Deus Ex Human Revolution, Syndicate je uspeo da stvori futuristični dizajn za koji se skoro svako može vezati i pomisliti „hoću to“. Još jedan deo atmosfere koji izdvaja ovu igru jeste pozamašna količina civila koja će se naći u nivoima. Misije se često dešavaju u naseljenim zgradama i kompleksima gde civili beže u strahu, sakrivaju se ili ležu na pod dok se razmenjuje vatra. Na početku igre je vrlo jasno rečeno da civili „nisu problem” pa ih možete slučajno, ali i namerno ubijati. Ubačeno je i nekoliko boss bitki koje su vrlo jedinstvene i dobro osmišljene, ali i osetno teže od ostatka igre što se verovatno neće svakom svideti.

Postoji i multiplayer co-op za četiri igrača sa devet ponovo smišljenih misija iz originalnog Syndicate-a. Nakon svakog dela igrači dobijaju poene koje mogu iskoristiti za poboljšanje oružja i moći. Multiplayer će znatno produžiti vreme koje ćete provesti igrajući, ali ako vas interesuje samo single-player koji je dug svega pet-šest sati, sačekajte neku rasprodaju.

Čini se da igra ima i više nego dovoljno instrumenata za različite pristupe igranju što je donekle čini i zanimljivom, ali se ipak provlači osećaj da je sve ovo moglo da funkcioniše bolje i smislenije. Na kraju se opet svodi na najobičnije pucanje iz zaklona uz neobične moći iz sata u sat. Kao i mnoge druge igre sa velikim potencijalom i Syndicate će ubrzo biti zaboravljen.